Појам приватизације
Начела и циљеви приватизације
Правна регулатива
Предмет и обим приватизације
Субјекти за спровођење приватизације
Купац капитала
Рокови за приватизацију
Намена средстава
Поступак приватизације
Државни повериоци
Модели приватизације
Уговор о продаји капитала
Раскид уговора због неиспуњења
Уступање уговора
Трошкови приватизације
Централни регистар-депо и клиринг хартија од вредности
Ипо – иницијална јавна понуда: дефиниција и предности
Карактеристике и предности иницијалне јавне понуде
Ипо у региону
Процес и методи спровођења ипо-а
Ипо и бесплатна подела акција

ПОЈАМ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Приватизација је поступак продаје друштвеног, односно државног капитала у друштвеним предузећима, јавним предузећима и другим правним лицима, под условима утврђеним законом. Приватизацијом се мења власник друштвеног, односно државног капитала, тај капитал губи својства административно-колективне својине, тако да је приватизација саставни део економске транзиције под којом се подразумева процес превођења централно-планске привреде у тржишну економију, што је актуелни процес у свим постсоцијалистичким земљама.

врх странице

НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Приватизација у Србији уређена је Законом о приватизацији и низом других закона, уредби, правилника и упутстава. Она се заснива на начелу стварања услова за развој привреде и социјалне стабилности, начелу јавности, начелу флексибилности и начелу продаје по тржишној цени.
Циљеви приватизације су:
ОТВАРАЊЕ НОВИХ РАДНИХ МЕСТА,
ПРИВРЕДНИ РАСТ,
РЕДОВНА ИСПЛАТА ПЕНЗИЈА,
РЕАЛИЗАЦИЈА СОЦИЈАЛНОГ ПРОГРАМА,
ПОРАСТ ЖИВОТНОГ СТАНДАРДА,
ПОДСТИЦАЊЕ ЛОКАЛНОГ РАЗВОЈА,
ФИНАНСИРАЊЕ ПРОГРАМА ЗА РАЗВОЈ ПРИВРЕДЕ И ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ,
ДЕНАЦИОНАЛИЗАЦИЈА.

врх странице

ПРАВНА РЕГУЛАТИВА

Прописи од значаја за приватизацију су:
Закон о приватизацији (2001,2003,2005),  Измене и допуне закон о приватизацији(2007), Закона о праву на бесплатне акцијеи новчану накнаду коју грађани остварују у процесу приватизације (2007), Закон о Агенцији за приватизацију, Закон о Акцијском фонду (2001), Закон о предузећима (1996), Закон о привредним друштвима (2004), Закон о стечајном поступку (2004), Закон о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената (2006), Закон о јавним предузецима и обављању делатности од општег интереса,
Уредба о методологији за процену вредности капитала и имовине, Уредба о начину измиривања јавних прихода доспелих за плаћање до краја 2001. године за субјекте који се приватизују методом јавне аукције и методом јавног тендера, Уредба о поступку и условима за претварање обавеза одређених правних лица у трајни улог државе, Уредба о поступку и начину реструктурирања предузећа и других правних лица, Уредба о продаји капитала и имовине јавним тендером, Уредба о продаји капитала и имовине јавном аукцијом,Уредба о поступку евиденције запослених и бивших заполених који имају право на пренос акција без накнаде.
Правилник о садржини и начину водења Привременог регистра, Правилник о висини трошкова приватизације пред Агенцијом за приватизацију које сносе предузећа и друга правна лица, Статут Акцијског фонда Републике Србије, Статут Агенције за приватизацију, Упутство о начину примене метода за процену вредности капитала и имовине и начину исказивања процењене вредности капитала , Упутство о начину примене чл. 20а до 20д Закона о приватизацији.
Јединствени синдикат Телекома србије заједничким активностима са осталим синдикатима јавног сектора, а кординирано преко Конфедерације Слободних  Синдиката створио је добре предуслове за примену  законских оквира.
У тим настојањима потписан је протокол о сарадњи са Министарством за економију и регионални развој и партиципацију синдиката у телима и комисијама формираних за спровођење и контролу  овог процеса.

врх странице

ПРЕДМЕТ И ОБИМ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Предмет приватизације је друштвени, односно државни капитал (цео или у одређеном делу), у предузећима и другим правним лицима. У субјекту који се реструктурира, предмет продаје не може бити део, већ целокупан капитал или имовина. У поступку приватизације 70% капитала се продаје, путем јавног тендера или јавне аукције, а највише 30% капитала који се приватизује може се пренети запосленима у виду акција без накнаде у случају продаје јавном аукцијом, односно 15% у случају продаје јавним тендером. Приватизацији не подлежу природна богатства и добра у општој употреби, као добра од општег интереса.
Новодонешеним системским законима у 2007. години  а везано за предузећа чији је оснивач република  ова област је уређена на другачији начин. Стратегијом државе  дефинисани су стратешки циљеви везани за удео државе у појединим субјектима у којима је држава већински или једини власник.

врх странице

СУБЈЕКТИ ЗА СПРОВОЂЕЊЕ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Субјекти надлежни за спровођење приватизације јесу:
1) Агенција за приватизацију,
2) Акцијски фонд,
3) Централни регистар за хартије од вредности.
У поступку приватизације води се Приватизациони регистар.

Непосредни учесници приватизације су:
а) предузеће које се приватизује и
б) купац.
Агенција за приватизацију је правно лице које продаје капитал, односно имовину и промовише, иницира, спроводи и контролише поступак приватизације, у складу са законом. Она обавља и послове стечајног управника, ако је стечајно веће именује да обавља те послове у складу са законом којим се уређује стечајни поступак. У обављању послова контроле поступка приватизације, у смислу прописа о приватизацији, Агенција проверава: процењену вредност капитала или имовине субјекта приватизације; усклађеност програма приватизације или програма реструктурирања са прописима; усклађеност прилива средстава по основу извршене продаје са уговором о продаји и извршење уговора о продаји у којем је Агенција уговорна страна, као и пренос акција без накнаде запосленима.
Акцијски фонд је правно лице на које се преносе акције ради продаје у складу са Законом о приватизацији и Законом којим се уређује акцијски фонд. Централни регистар за хартије од вредности садржи јединствену базу података о издатим акцијама, као и евиденцију о променама тих података.
У Приватизационом регистру, који се води у министарству надлежном за послове приватизације, евидентира се део капитала субјекта приватизације изражен у акцијама, који се преноси грађанима без накнаде.
Одредбама Закона о предузећима које су и даље на снази (чл.398а. и др.) утврђена су посебна правила о управљању предузећем у поступку приватизације и овлашћењима Агенције за приватизацију и Владе Србије да не дозволе статусне промене и интервенишу у случају ометања процеса приватизације од стране органа предузећа.

врх странице

КУПАЦ КАПИТАЛА

Купац капитала или имовине може бити домаће или страно правно или физичко лице. Домаћа или страна правна или физичка лица могу да се удруже у конзорцијум ради куповине капитала или имовине субјекта приватизације и да овласте једно лице за заступање. Купац капитала или имовине не може бити: 1) домаће правно лице које послује већинским друштвеним капиталом; 2) физичко лице, правно лице и оснивач правног лица, које према субјекту приватизације има доспеле обавезе неизмирене до дана подношења понуде на тендер, односно пријаве за учешће на аукцији; 3) лице са којим је раскинут уговор о продаји капитала односно имовине због неизвршења уговорених обавеза. Купац капитала или имовине матичног, односно зависног предузећа у којем се спроводи приватизација не може да буде његово зависно, односно матично предузеће. Средства плаћања у приватизацији могу бити у домаћој и страној конвертибилној валути, укључујући и обвезнице по основу неисплаћене девизне штедње. Купац друштвеног, односно државног капитала или имовине стиче право својине над тим капиталом или имовином исплатом продајне цене, и издаје му се потврда о акцијама или уделима.

врх странице

РОКОВИ ЗА ПРИВАТИЗАЦИЈУ

Приватизација друштвеног капитала треба да се спроведе најкасније у року од четири године од дана ступања на снагу .Друштвена предузећа морала су до 1. марта 2007. године да започну поступак приватизације, а друштвена предузећа која остану неприватизована после 31. децембра 2007. године, ићи у стечај или ликвидацију. Рок за приватизацију јавних предузећа није одређен законом.
Сагледавајући хронологију активности у периодима од покретања поступка својинске трансформације од далеке 1989 године па до данас уочава се да сваки тренутно важећи законски основ има свој рок. Узимајући у обзир историјску димензију овог процеса јасно се види да постављени рокови никада нису били испоштовани а доношење нових закона или ревидирање постојећих по природи ствари је те рокове продужавао. Такође тај се начин спроводи и данас с том разликом да је примена неких чланова закона у којима су дефинисани бенефити за запослене ,бивше запослене и грађане након окончања целокупног процеса  применљив према тренутно важећим законима и током самог процеса, стом разликом да је право располагања у уделима могуће након окончања тог процеса и то не дуже од шест месеци.

врх странице

НАМЕНА СРЕДСТАВА

Средства остварена од продаје капитала у поступку приватизације уплаћују се на рачун Агенције за приватизацију, која их распоређује на следећи начин: 10% средстава уплаћује се Републичком фонду надлежном за пензијско и инвалидско осигурање, 50% средстава издвоја се за финансирање реструктурирања и развоја привреде на територији Републике Србије, односно на територији АП Војводине, 5% средстава издваја се за исплаћивање накнаде лицима чија је имовина национализована, 5% средстава издваја се за финансирање развоја инфраструктуре локалне самоуправе према седишту субјекта приватизације.

врх странице

ПОСТУПАК ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Поступак приватизације покреће се иницијативом надлежног органа субјекта приватизације, који врши процену вредности капитала и имовине и припрема проспект са приказом основних података о субјекту приватизације према последњем финансијском извештају. Иницијатива за приватизацију и проспект у року од пет дана од дана доношења достављају се Агенцији за приватизацију која их оглашава у јавним медијима и прикупља понуде потенцијалних купаца. Субјект приватизације доноси програм приватизације или програм реструктурирања.
Ако Агенција процени да капитал или имовина субјекта приватизације не могу бити продати методом јавног тендера или јавне аукције без претходног реструктурирања, она доноси одлуку о реструктурирању у поступку приватизације. Реструктурирање у поступку приватизације подразумева: 1) статусне промене, промене правне форме, промене унутрашње организације и друге организационе промене; 2) отпис главнице дуга, припадајуће камате или других потраживања, у целини или делимично; 3) отпуштање дуга у целини или делимично ради намиривања поверилаца из средстава остварених од продаје капитала или имовине субјекта приватизације. У субјекту приватизације који се реструктурира у складу са Законом о приватизацији, продаје се целокупан капитал или имовина.

врх странице

ДРЖАВНИ ПОВЕРИОЦИ

У поступку реструктурирања субјекта приватизације, јавно предузеће, Пореска управа, Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање, Републички завод за здравствено осигурање, Републичка дирекција за робне резерве, Фонд за развој Републике Србије и други републички органи и организације имају статус тзв. државног поверилаца, и дужни су да отпусте дуг (в.члан 344. и др. ЗОО), према субјекту приватизације у целини и своје потраживање намире из средстава остварених од продаје капитала или имовине субјекта приватизације. Државним повериоцем сматра се и Агенција за осигурање депозита када врши функцију стечајног, односно ликвидационог управника над банкама у стечају. Државни поверилац дужан је да писмено пријави своје потразивање. Пријава садржи назив државног повериоца, правни основ потраживања, као и износ потраживања, и то посебно износ главног потраживања, а посебно износ обрачунате камате. Ако се субјект приватизације не сагласи са висином пријављеног потраживања државног повериоца, пријављено потраживање може да оспори подношењем, у року од осам дана од дана достављања пријаве, приговора трочланом арбитражном већу, које именују државни поверилац, субјект приватизације и Привредна комора Србије. На поступак пред арбитражним већем сходно се примењују одредбе Закона о парничном поступку.
Програм реструктурирања сматра се донетим када Агенција донесе одлуку о прихватању тог програма. Он има снагу извршне исправе и сматра се уговором којим се утврђује висина и начин измиривања потраживања поверилаца која су у њему утврђена.

врх странице

МОДЕЛИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Модели приватизације су:
1) ПРОДАЈА КАПИТАЛА, И ТО:
а. методом јавног тендера и
б. методом јавне аукције,
2) ПРЕНОС КАПИТАЛА БЕЗ НАКНАДЕ, И ТО:
а. запосленима и
б. осталим грађанима.
Јавни тендер је метод продаје друштвеног и државног капитала, односно имовине прикупљањем најповољније понуде. Примењује се код већих, стратешки важних фирми са већим бројем радника тј. где је од посебног значаја социјална компонента. Агенција за приватизацију спроводи и организује тендер, припрема тендерску документацију, објављује јавни позив, организује обилазак предузећа које се приватизује, оцењује понуде учесника на тендеру и предлаже избор најповољније понуде тендерској комисији. Купац на тендеру може бити домаће или страно правно или физичко лице. После успешно спроведеног тендера радницима фирме тј. инсајдерима припада 15% друштвеног или државног капитала, а преосталих 15% се преноси Приватизационом регистру ради поделе свим пунолетним градјанима по окончању процеса приватизације.
Аукција је метод приватизације предузећа јавним надметањем купаца у складу са унапред утврдјеним условима продаје. Аукцијом се гарантује јавност, а тиме и регуларност продаје. То се постиже информисањем домаће и стране јавности. Агенција за приватизацију у сарадњи са Берзом контролише и одобрава програм приватизације, припрема аукцију, објављује јавни позив за учешће на аукцији, именује Комисију за аукцију, организује обилазак предузећа. Купци могу бити домаћа и страна правна и физичка лица укључујући и запослене или групе запослених у предузећу које се приватизује. Купац предузећа постаје онај који је први понудио највишу цену.
Бесплатна подела акција. Подела капитала без накнаде је могућа по окончању аукције или тендера, уколико је продато најмање 50% капитала, након чега запослени стичу право на бесплатне акције. Код тендера то је 15%, а код аукције 30%. Код бесплатне поделе радници стичу право на удео по основу радног стажа - 200 еура у динарској противвредности за сваку годину радног стажа (највише 35 година). Акције које су пренете запосленима без накнаде јесу обичне и гласе на име. Оне имаоцима дају 1) право на управљање, 2) право на дивиденду и 3) право на учешће у делу стечајне масе после исплате поверилаца. Као и друге хартије од вредности, ове акције су преносиве без ограничења.
Право на стицање акција без накнаде не остварује се у субјектима приватизације у којима није продато више од 50% друштвеног капитала ни у субјектима приватизације у којима се спроводи реструктурирање.
Акције које су преостале после продаје капитала методом јавне аукције и преноса акција без накнаде, преносе се Акцијском фонду ради продаје. Акције које су преостале после продаје путем јавног тендера и преноса запосленима без накнаде евидентирају се у Приватизационом регистру. Акције из Приватизационог регистра биће подељене након завршетка приватизације свим пунолетним грађанима Србије.

Промет акција емитованих у поступку приватизације слободан је на тржишту и одвија се преко финансијске берзе.
Доношењем Закона о бесплатној подели акција и новчаној накнади  којиу грађани остварују у процесу приватизације овај сегмент је прецизиран на начин да  предузећа са списка ( НИС, ЕПС, ТЕЛЕКОМ, АЕРОДРОМ, ЈАТ,ГАЛЕНИКА)имају другачији статус а да из капитала наведених предузећа буду реализована потраживања целокупне популације  регулисано законом да ли као запослени и бивши запослени или као грађани.

врх странице

УГОВОР О ПРОДАЈИ КАПИТАЛА

Уговором о продаји капитала преноси се власништво на купца. Тај уговор сматра се закљученим кад га потпишу купац и Агенција за приватизацију и оверава се у суду. Уговор о продаји капитала, односно имовине садржи одредбе о: уговорним странама, предмету продаје, уговореној цени, року плаћања, коришћењу земљишта, начину, облицима и року инвестирања купца у субјект приватизације ради обављања регистроване делатности, начину решавања питања запослених. и друге одредбе о којима се споразумеју уговорне стране. Агенција за приватизацију доставља уговор министарству надлежном за послове финансија, ради евидентирања, а запосленима и мањинским акционарима у субјекту приватизације на њихов захтев, ради упознавања.
После извршене продаје капитала и евидентирања акција у Приватизационом регистру, субјект приватизације који није организован као друштво капитала доноси одлуку о промени облика организовања у друштво капитала.
На овај начин активирају се права евидентираних грађана, запослених и бивших запослених који су евиденцијом стекли право на акцијски удео. Право располагања у стеченом уделу остварује се након истека шест месеци када је обављена прва трансакција којом се потврђује извршење продаје.

врх странице

РАСКИД УГОВОРА ЗБОГ НЕИСПУЊЕЊА

Уговор о продаји капитала, односно имовине сматра се раскинутим због неиспуњења ако, ни у накнадно остављеном року за испуњење, купац: 1) не плати уговорену цену, односно било коју од доспелих рата; 2) не инвестира у субјект приватизације на начин, у облику и року утврђен уговором; 3) располаже имовином субјекта приватизације супротно одредбама уговора; 4) не обезбеди континуитет у обављању регистроване делатности ради чијег је обављања субјект приватизације основан; 5) не достави гаранцију за инвестиционо улагање на начин утврђен уговором; 6) не извршава одредбе о начину решавања питања запослених;7) у другим случајевима предвиђеним уговором.
Даном раскида уговора о продаји капитала, односно имовине, Акцијски фонд именује привременог заступника капитала ради управљања субјектом приватизације до продаје његовог капитала. За заступника капитала, који се уписује у регистар привредних субјеката, може бити именовано лице из реда акционара у субјекту приватизације, као и из реда лица изван субјекта приватизације. Заступник капитала управља субјектом приватизације сразмерно учешћу капитала који је био предмет продаје у укупном капиталу субјекта приватизације у време раскида уговора о продаји. Заступник капитала са пажњом доброг привредника предузима неопходне мере за заштиту имовине субјекта приватизације, стара се, као добар привредник, о завршетку започетих а незавршених послова субјекта приватизације, као и послова који су потребни да би се спречило наступање штете над средствима субјекта приватизације и обавља, по потреби, друге послове. Заступник капитала подноси Акцијском фонду месечне писмене извештаје о стању имовине и пословању субјекта приватизације. Он има право на награду за рад и накнаду стварних трошкова, на терет субјекта приватизације, у висини коју одређује министар надлежан за послове приватизације.
У случају раскида уговора, запослени у субјекту приватизације задржавају власничка права на капиталу стечена бесплатном поделом акција, а капитал који је био предмет продаје преноси се Акцијском фонду. Кад се уговор раскида због неиспуњења уговорених обавеза од стране купца капитала, купац капитала као несавесна страна, нема право на повраћај плаћеног износа на име уговорене цене.
Средства остварена продајом капитала уплаћују се на рачун Агенције за приватизацију, која их, после измиривања трошкова продаје у поступку приватизације и посебне накнаде остварене закључењем уговора о продаји капитала, односно имовине (провизија), као и првенственог намирења поверилаца субјеката приватизације у којима је спроведено реструктурирање, уплаћује у буџет Републике Србије.

врх странице

УСТУПАЊЕ УГОВОРА

Након закључења уговора о продаји капитала, односно имовине, купац капитала може тај уговор уступити трећем лицу које испуњава прописане услове за купца капитала или имовине, у складу са Законом о приватизацији и Законом о облигационим односима, по претходно прибављеној сагласности Агенције за приватизацију. Уступилац мора да јемчи Агенцији да ће пријемник испунити своје обавезе из уступљеног уговора о продаји капитала, односно имовине. Уступањем уговора о продаји капитала, односно имовине пријемник постаје носилац свих права и обавеза из уговора о продаји.

врх странице

ТРОШКОВИ ПРИВАТИЗАЦИЈЕ

Трошкове поступка приватизације пред Агенцијом сноси субјект приватизације, чију висину утврђује министар надлежан за послове приватизације.

врх странице

ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР-ДЕПО И КЛИРИНГ ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

Централни регистар издаје исправе субјекту приватизације на основу којих се води књига акционара. Субјект приватизације дужан је да на основу исправе централног регистра упише новог акционара у књигу акционара. Права из акција доказују се исправом коју издаје централни регистар.
Промена власничке структуре у наведених шест предузећа извршиће се или на примарном тржишту капитала такозваном иницијалном јавном понудом или директном погодбом са стратешким партнером. У случају наше компаније Телекома Србија постигнуто је сагласје око одређивања приватизационог саветника за стварање услова за спровођење ИПО-а. Јавни позив за прикупљање понуда је завршен, јавило се шест понуђача, еминентних консалтинг друштава који своје активности спроводе удружени са подизвођачима. Након избора најбоље понуде која задовољава услове јавног позива приступа се периоду процењивања елемената субјекта којом ће се дефинисати цена капитала понуђена купцима на примарном тржишту.Имајући на уму стратегију примене ове методе која је за наше тржиште капитала новина, држава је одредила правила поступања код трговања на берзи у овом поступку тако што би предност имали  грађани а тек онда стратешки партнер или  институционални фондови( разни инвестициони фондови, фонд пио итд) уз чврст став да би то било мањинско препуштање акцијског  удела.

Став Јединственог Синдиката Телекома Србије је да већински пакет акција треба да остане у власништву државе, јер су на тај начин заштићени и мањински акционари.

врх странице

ИПО – ИНИЦИЈАЛНА ЈАВНА ПОНУДА: ДЕФИНИЦИЈА И ПРЕДНОСТИ

Предузеће може прибављати додатни капитал преко механизма примарног тржишта. Прво емитовање акција се назива иницијална јавна понуда ( initial public offering – ИПО). Иницијалном јавном понудом сматра се трансакција путем које предузеће из неког од затворених облика прелазе у јавна отворена акционарска друштва. Поступком ИПО-а врши се корпоратизација капитала предузећа, чиме се он изражава кроз број и вредност акција. Дакле, реч је о првој јавној емисији и јавној понуди акција неке компаније. Кроз поступак ИПО–а акције се нуде најширој инвестиционој јавности, односно заинтересованим инвеститорима који би новчаним средствима куповали акције, а компанија на тај начин прибавља неопходан капитал, свеж новац, за сопствени развој пословања.
Иницијална јавна понуда, односно примарна емисија акција представља прилично сложен и захтеван процес. Стога се емитенти најчешће ослањају на услуге инвестиционе банке која обавља целокупан посао, од идеје до реализације примарне емисије акција. Инвестициона банка наступа у улози покровитеља емисије. Значи, потписује емисију и обавезује се на откуп акција од издаваоца по договореној цени, или се пак, обавезује да ће откупити све акције непродате инвеститорима на тржишту.
Иницијална јавна понуда акција се у великом броју случајева врши путем такозваног потписивања емисије (ундерwритинг) . Инвестициона банка или брокер који потписује емисију обавезује се на откуп акције од издаваоца по договореној цени, да би их затим продала остварујући зараду на разлици у цени, или се, пак, обавезује да ће откупити све акције непродате инвеститорима на тржишту. Друга алтернатива је избор агента емисије чији задатак јесте што боља промоција атрактивности улагања у акције компаније која «излази у јавност» својим акцијама са циљем што боље продаје, али без обавеза откупа било којег непродатог дела емитованих акција.
Често се дешава да инвестициона банка потписник сама не жели или не може да преузме цео ризик емитовања и продаје акције. Из тог разлога, одлучују се да редукују ризик формирањем Конзорцијума потписника , који представља групу инвестиционих банкара и брокера ( underwritera ) који учествују у продаји емисије, а који је вођен од стране једног потписника – лидера Конзорцијума .
Процес ИПО-а почиње одлуком о врсти понуде која ће бити упућена инвестиционој јавности. Предузеће се обично претходно консултује са инвестиционим банкама и брокерима да утврди оптималну врсту и структуру понуде акција и њене дистрибуције.
Основни задатак инвестиционе банке, односно покровитеља емисије у поступку ИПО, јесте да одреди врсту акција које ће бити емитоване (обичне или преференцијалне), цену по којој ће се инвестиционој јавности понудити акције и време изласка на тржиште. У процесу одређивања цене акција, које су предмет јавне понуде, потписник емисије мора обратити пажњу на неколико кључних параметара, као нпр. финансијско стање компаније, профитабилност, стопу раста, степен поверења инвеститора исл. Дакле, да би компанија могла успешно да спроведе јавну понуду, неопходно је да има стабилну тржишну и финансијску позицију, препознатљив бренд, реалне могућности развоја, одређен ниво профитабилности, одговарајућу кадровску структуру, затим, професионалне, партнерске и кооперативне односе са окружењем, међународно сертификоване процесе и производе, и да има успостављен ефикасан механизам пословног и финансијског извештавања и интерне контроле.

врх странице

КАРАКТЕРИСТИКЕ И ПРЕДНОСТИ ИНИЦИЈАЛНЕ ЈАВНЕ ПОНУДЕ

Мале породичне или ортачке компаније често се у свом развојном циклусу сусрећу са потребом прикупљања нових средстава за потребе истраживања и развоја, освајања нових производа и тржишта, ширење производње и куповину нове опреме, измирење постојеће задужености, диверсификовање пословања компаније или чак - аквизиције.
ИПО је први корак у трансформацији приватне или државне фирме у “јавну” компанију. Након ИПО-а, менаџмент редовно мора да извештава акционаре о пословању и стратегији фирме. То значи да је захтевније бити котиран на берзи него бити затворена компанија. Има неколико разлога због којих се компаније одлучују за ИПО. Тако може да се финансира раст, акције постају ликвидне и њихова вредност транспарентна, што је повољно за постојеће акционаре, а ликвидне акције се могу користити као средство плаћања уместо кеша при преузимање других фирми. Уз то, ИПО може да се искористи и за унапређење профила и бренда компаније, стварање додатног механизма стимулисања менаџмента и запослених и за проширење структуре акционара.
Додатни капитал који је компанија прикупила путем иницијалне јавне понуде повећава нето вредност компаније. Са овим додатним капиталом, компанија гради нову финансијску позицију на основу које може прикупљати или позајмљивати нова средства, често по повољнијим условима.
Иницијална јавна понуда недвосмислено подразумева промену досадашње власничке структуре компаније. Постојећи власници ће њоме добити нове сувласнике, често анонимне. Њихов мотив није преузимање компаније већ учешће у профиту. Карактеристика ИПО је то што у куповини акција учествује већи број мањих инвеститора, грађана, за разлику од докапитализације, када се тражи стратешки партнер.
Код ИПО-а јавних предузећа држава задржава, кроз „златну акцију“ или на неки други начин управљање предузећем док код докапитализације нови стратешки партнер учествује у доношењу стратешких одлука. Код НИС-а могућа су два облика ИПО-а. Први да држава избаци свој пакет, а други да сама компанија емитује нове акције. У случају да се држава определи за први модел, све паре би, од продаје њеног удела отишле у буџет, а у случају другог за инвестирање у предузеће.
Емисија акција путем ИПО-а може трајати четири или пет месеци ако је компанија у добром стању, или дуже, у зависности од спремности фирме за ИПО. Сам процес ИПО-а се може поделити на три основне фазе, припрему, маркетинг и утрђивање цене, односно трговање акцијама. У припремној фази спроводи се детаљна анализа,затим се врши процена вредности фирме и финалној фази се одређује почетна цена акција и обавља трговина акцијама.

врх странице

ПРОЦЕС И МЕТОДИ СПРОВОЂЕЊА ИПО-А

Путем иницијалне јавне понуде може се извршити потпуна приватизација компанија, приватизација јавног сектора у државном власништву или већинском државном. На основу досадашњих искустава земаља у окружењу, најбоље резултате је дала диверсификација власничке структуре компанија, јер само такве компаније добијају на атрактивности и остају присутне на тржишту капитала за дужи временски период.
Процес ИПО прати дилема, да ли се обратити индивидуалним (retail) или институционалним инвеститорима. Уколико се компанија определи за индивидуалне инвеститоре, у процесу промоције јавне понуде, може и требало би да се у значајној мери ослони на постојећи систем маркетинг активности. Избор квалитетних институционалних инвеститора јесте посао инвестиционе банке. Инситуционални инвеститори су, по правилу, агресивнији у односу на индивидуалне, појединачне или како се често каже „мале“ инвеститоре. Институционални инвеститори су углавном специјализовани за одређене врсте акција. Инвестициони банкари тачно знају ко је међу инвеститорима заинтересован за одређену област, који инвеститори су стрпљиви и спремни су да сачекају, а који су пак, нестрпљиви и брзо продају купљене акције. Процес избора инвеститора је, дакле, веома важан у ИПО, јер је у интересу компаније да акције купе квалитетни и дугорочни инвеститори, који имају висок степен поверења у менаџмент компаније.
Иницијална јавна понуда може се спровести на неколико начина: методом фиксне цене, методом „book building“ и комбинацијом ова два метода. У поступку спровођења ИПО се најчешће примењује и тзв. пороцедура „book building“-а. Реч је о процедури коју компаније, посредством underwritera, користе за ефективну дистрибуцију емитованих акција. Наиме, честа је ситуација да је тражња за понуђеним акцијама већа од понуде, па је неопходно направити избор, у смислу броја и структуре инвеститора, будућих акционара компаније. Дакле, процес “book buldinga” усмерен је на раздвајање великих и индивидуалних инвеститора, и одређивање распона цене, односно цене по којој ће се извршити продаја акција након истека дефинисаног рока за достављање понуда.
У погледу саме технике, поступак ИПО-а могуће је сповести кроз јавну понуду потпуно нових акција (уређују одредбе Закона о привредним друштвима), у оквиру повећања основног капитала или кроз обично укључивање акција на организовано тржиште, без повећања основног капитала (спровођење је прописано одредбама Закона о хартијама од вредности).

врх странице

ИПО У РЕГИОНУ

Како српско финансијско тржиште заостаје за регионом, тако су у Србији изостале иницијалне јавне понуде, које су појединим земљама региона први пут спроведене пре више од 15 година. Мађарска нафтна компанија МОЛ још 1995. је понудила своје акције широј јавности. Тада је око 20.000 грађана купило ове акције, при чему је интересовање за куповину акција било пет пута веће од броја понуђених акција. Од када је Влада Мађарске извршила овај ИПО, акције МОЛ-а на Будимпештанској и Луксебуршкој берзи порасле су 13 пута.
Што се земаља бивше Југославије тиче, могло би се рећи, да је Хрватска отишла најдаље са иницијалним јавним понудама. Још пре две године започет је процес јавне понуде акција највећих хрватских компанија, пре свега Ине и Хрватског Телекома, када је више стотина хиљада грађана желело да дође до ових акција. Хрватском је владала права грозница када су акције Ине понуђене широј јавности, док је још веће интересовање завладало средином 2007. године када је хрватска Влада кренула са понудом акција Телекома. У првој недељи преко 200.000 грађана пријавило се за акције Телекома, па је Влада Хрватске одлучила да повећа број акција које је првенствено понудила, и то са 25% на 32,5% акција Телекома. Иако су цео процес ИПО-а споменутих компанија, пратиле бројне афере и политичка препуцавања, понуде су успешно реализоване. На пример, приликом ИПО-а Телекома, морала је бити понуђена нижа цена акција јер је та компанија имала неких нерешених питања са Дојче Телекомом, а само «темпирање» ИПО-а Телекома за септембар 2007. доводио се у везу са одржавањем парламентарних избора у Хрватској.
Нису само велика државна предузећа била предмет ИПО-а. У другој половини 2007. године спроведено је неколико иницијалних јавних понуда акција приватних компанија. Међу њима су се нашле акције Атлантик групе, Оптима Телекома, као и трговачког ланца Магма, али и други. После ИПО-а ових компанија, њихове су акције уврштене на Загребачку берзу, што је у многоме оживело трговање. Ипак, врло брзо после листирања на берзу, велики број грађана продаво је акције стечене путем ИПО-а, остваривши, на пример у случају Магме, више него солидан принос од чак 40%.
Економски најразвијенија држава бивше Југославије, Словенија, касно је кренула са иницијалним јавним понудама компанија. Први приватизација путем ИПО-а у Словенији спроведена је тек крајем прошле године, када је јавности понуђено 49% власништва у другој по величини словеначкој банци – Новој кредитној банци Марибор (НКБМ). Као и у Хрватској, владало је велико интересовање, како грађана, тако и институционалних инвеститора, па је 24% акција НКБМ купило преко 100.000 грађана, а 25% преко 100 институционалних инвеститора. Тражња је петоструко премашила понуду, па су словеначки политичари и економисти најавили и друге приватизације путем ИПО-а.
Србија ће још морати да поради на припреми услова за прве иницијалне јавне понуде, а прва прилика јавља се у случају поделе бесплатних акција грађанима. Како је више пута најављивано, за крај ове године планирана је прва ИПО у Србији – ИПО Телекома.

врх странице

ИПО И БЕСПЛАТНА ПОДЕЛА АКЦИЈА

Србија се на крају прошле године први пут озбиљније упустила у расправу о потреби за организовањем прве иницијалне јавне понуде. Како већину ствари у нашој земљи покреће политика, тако ће и ИПО бити предмет борбе и препуцавања водећих политичара. Најава поделе бесплатних акција свим пунолетним грађанима, отворила је питање приватизације највећих јавних предузећа. Као највероватнији начин за приватизацију спомиње се инцијална јавна понуда акција, а као прво предузеће које се за њу спомиње јесте Телеком Србија. Међутим, по мишљењу стручњака, за излазак највећих срспких јавних предузећа, пре свега Телекома, али и НИС-а, ЕПС-а, Аеродрома Никола Тесла, биће потребне године и корените промене.
Иницијална јавна понуда акција Телекома најављена је за крај ове године, док се за други квартал 2009. планира ИПО Аеродрома Никола Тесла. У другој половини 2009. требало би очекивати ИПО Галенике, док би се акције ЕПС-а понудиле јавности тек почетком 2010. године. Неизвесност око начина приватизације, пре свега НИС-а, али и ЕПС-а, значајно сужава круг могућих ИПО-а. Стручњаци, такође, спомињу и слабо уређене законе који регулишу финансије, па је потребно ревидирати Закон о тржишту хартија од вредности, али и законе о првиредним друштвима и преузимању. Компанија Тигар покушала је пре две године да први пут у Србији понуди акције широј јавности, али је наишла на велики број препрека, пре свега у лошем законодавству. Да би се акције јавног предузећа нашле на Београдској берзи, односно да би се спровела ИПО, потребно је предузеће припремити организационо, правно и финансијски. Ипак, већина стручњака се слаже да је доминатан проблем у (не)реализацији ИПО-а недостатак политичке воље и компромиса на највишем државном нивоу.
Проблем одсуства ИПО-а треба видети и у чињеници да је у Србији доминатан начин прикупљања средстава пре свега задуживањем код банака. У прилог тој констатацији иде и чињеница да се на Београдској берзи још увек не котира нити једна корпоративна обвезница. Може се повући слична паралела између оснивања инвестиционих фондова и покретања ИПО-а. Много се проблема јављало приликом оснивања првог инвестиционог фонда у Србији, али годину дана касније има их девет.
Спровођењем ИПО-а највећих српских јавних предузећа и укључивањем њихових акција на Београдску берзу, инвеститорима би била пружена већа прилика да улажу у квалитетне и, вероватно, дугорочно поуздане акције. На страни понуде нашла би се велика количина акција, коју домаћи капитал не може да задовољи, па ће шансу, готово сигурно, потражити и страни инвеститори, који, можда, до сада нису улагали на Београдској берзи. Судећи по искуствима суседне Хрватске, на пример, може се са великом сигурношћу рећи да ће доћи до великог интезивирана трговања, како домаћих малих, тако и институционалних инвестора, инвестиционих и пензионих фондова, који ће коначно добити прилику да улажу у висококвалитетне и сигурне хартије од вредности. Нове купце пратиће и мултипликација промета, па би сви ови фактори допринели више него потребном развоју и расту Београдске берзе. Ипак, остаје да се створе сви потребни предуслови, како економски, тако и политички, и да се у Србији покрене прва иницијална јавна понуда акција. Пре испуњења ових предуслова, свака расправа о ИПО-у у Србији остаће у сфери теорије.
Основно питање на које у поступку анализа извора новца и капитала за ове потребе власници компаније треба да одговоре јесте:

• која је цена таквог новца и/или капитала?

• има ли у том поступку алтернатива које се разликују по цени?

• да ли јефтиније алтернативе носе са собом скривене мане?

• да ли мане могу бити претворене у предности?

Додатни капитал који је компанија прикупила путем иницијалне јавне понуде повећава нето вредност компаније. Са овим додатним капиталом, комапнија гради нову финансијску позицију на основу које може прикупљати или позајмљивати нова средства, често по повољнијим условима.
Иницијална јавна понуда недвосмислено подразумева промену досадашње власничке структуре компаније. Постојећи власници ће њоме добити нове сувласнике, често анонимне. Њихов мотив куповине произлази из препознавања компаније, њених производа (или услуга), њеног тржишта и имиџа као профитне алтернативе. Њихов мотив није преузимање компаније већ учешће у профиту. Чак и да је мотив преузимање, оно није изводљиво јер постојећи власници контролишу са својим инвестиционим саветницима порцију власништва која се нуди инвеститорима.
Улазак нових власника само на први поглед може постојећим власницима представљати основни проблем везан уз иницијалну јавну понуду и тржишно прикупљање капитала. Међутим, оно што постојеће власнике демантује у таквом приступу јесте раст прихода и профита генерисаног из нових инвестиција генерисаних капиталом нових сувласника.
Зато и основно питање на које постојећи власници компанија треба да одговоре јесте:
Да ли одрицање од дела власништва над компанијом
генерише већи профит од постојећег?

врх странице