БЕРЗА

Берза је службени физички и пословно организован простор на коме се врши куповина и продаја одређених врста берзанске робе(хартијама од вредности, новцем И страним средствима плаћања. На берзи су утврђена правила трговања, учесници у трговини и предмет трговине. Предмет берзанског трговања могу бити робе, услуге, новчана средства и ХоВ које се налазе на листингу берзе.
Берза је институција финансијског тржишта, али је и сама по себи финансијско тржиште. Берзе као институције организованог финансијског тржишта капитала, представљају самосталне организације које поседују сопствени пословни простор (зграду), чланство и пословна правила.
Иако берзе у промет не уносе своје хартије од вредности,нити саме купују или продају, оне спадају у финнсијске институције, али нису интермедијарне финансијске институције.

У зависности од предмета берзанског пословања, берзе се могу поделити на:

1) берзе на којима се тргује робама и услугама-робне или продуктне берзе и берзе услуга

2) берзе на којима се тргује националним и девизним средствима у новчаном облику

Финансијске берзе могу бити универзалне и специјализоване.

''Универзалне берзе'' су оне берзе на којима се тргује хартијама од вредности, најчешће онима које представљају финансијске инструменте на тржишту капитала (власничким и дугорочним дужничким хартијама), али није искључено ни трговање краткорочним хартијама, затим новцем, девизама, финансијским дериватима (фјучерсима и опцијама) и златом.
На '''специјализованим берзама'''се тргује само одређеним берзанским материјалом. Оне могу бити берзе ефеката – ако се са њима купују и продају само дугорочне хартије од вредности, девизне берзе, берзе злата и племенитих метала, итд.
3) берзе на којима се тргује ХоВ-берзе ХоВ

Берза дугорочних ХоВ (ефеката) је организовано регулисно секундарно тржиште ХоВ. На берзама се купују и продају ХоВ дугорочног и капиталног карактера чија прва продаја се, у принципу, врши непосредно или на берзанском тржишту капитала. За разлику од берзанског тржишта, на неберзанском тржишту тргује се свим папирима, а то значи и емитованим нерегистрованим ефектима.
Учесници на неберзанском пословању су банке, дилери-трговци који не купују и не продају за свој рачун и из свог  портфеља. Ванберзанска трговина на тржишту капитала одвија се ван службеног простора берзе, а то значи и у згради берзе али ван простора предвиђеног за берзанско пословање; преко шалтера банке ; међубанкарско
тржиште капитала ; или на било ком другом месту.

Разликујемо три модела берзе:

1) Енглески – организован је као ад. Утицај државе на њих је безначајан, банке и др. Финансијске организације не могу бити чланови берзе. Број чланова је фиксан, а пријем нових чланова врши се коптирањем. Берзом управља Савет берзе или Одбор гувернера чији чланови бирају председника. Чланови управе берзе не смеју да се баве берзанским пословима, нити да су истовремено из фирме чланице берзе. Циљ пословања је стварање сопственог профита.

2) Француски или континентални – оснива се законским путем и ради под непосредном контролом државе.
Број чланова берзе није фиксан. Берзом управља тело чије чланове поставља држава. Банке не могу бити чланови берзе. Циљ пословања је стварање сопственог профита.

3) Мешовити – мешавина 1) и 2) оснива је,управља и руководи држава. Чланови су банке и др. Финансијске организације. Број чланова није ограничен, а пријем нових чланова врше банке. Циљ пословања није стварање сопственог профита јер се трошкови берзе покривају котизацијом банке.

Учесници на берзи су:
купци-инвеститори у ХоВ; посредници-предузећа чије су ХоВ на листингу берзе и
посредници (дилери и брокери).Члан берзе може бити сваки субјект који је испунио прописане услове.ХоВ која може да се котира на берзи такође мора да испуни прописане услове.

Без обзира на модел берза има:
-органе руковођења
-комисију за регистрацију емисије ефеката којим ће се трговати
-удружење берзанских брокера
-берзанска арбитража и суд части.
На берзи се тргује дугорочним ХоВ-ефектима:акцијама,обвезницама и бројним специфичним дугорочним ХоВ.
Цена дугорочних ХоВ на берзи утврђује се на слободној јавној аукцији (лицитацији).
Емисиони берзански курс-када се ХоВ продаје први пут на берзи.
Берзански курс може али и не мора да буде једнак тржишном курсу.Основа за утврђивање берзанског курса ХоВ су берзанске књиге у којима се евидентира укупна понуда и тражња за ХоВ.
Берзански курс може да се искаже у процентима или у номиналној цени.Облик формирања и исказивања курсева ефеката разликује се по земљама и по вредносним папирима.

Берзански послови могу бити:
1) промптни,каса или спот послови – промптни послови одвијају се најкасније 3 до 5 дана по закључењу купопродајног уговора.С обзиром на брзину ови послови су без ризика.

2) термински послови – извршавају се у дужем временском периоду.Ако се обавеза извршава на тачно одређени дан,ради се о безусловном терминском послу,а ако се извршава унутар договореног временског рока-условни термински послови. Постоји ризик од смањења или повећања курса.Терминске шпекулације су шпекулације са курсним разликама на берзи. Хосисти купују (очекују да ће се курс повећати па да ће повољније продати),а Бесисти продају (очекују да ће пре извршења набављене ХоВ курс бити нижи да мање плате потраживање) терминску ХоВ.

Хеџинг је заједнички израз за куповину и продају терминско опцијских финансијских инструмената:фјучерс (уговор између два партнера да купе/продају одређену количину обвезница на тачно утврђени дан по уговореној цени.При закључењу уговора плаћа се само одређени износ марже као гаранција); опције(један партнер из уговора може своје право остварити сваког радног дана до рока истека опционог уговора.Купац плаћа гаранцију-премију опције); своп (уговор о истовременој промптној и терминској
купопродаји).
Предмет трговања на берзи мора да буде типизиран и стандардизован како би био лако заменљив, и тиме трговина њиме једноставна, брза и ефикасна. Ово омогућава одсуство предмета трговања са места на ком се тргује.
Чланови берзе су брокерско-дилерска друштва и овлашћене банке. Пријем у чланство берзе врши се на основу поднетог захтева и документације прописане актима берзе.

Берза је дужна да прими у чланство брокерско-дилерска друштва , односно овлашћену банку ако испуњавају услове за стицање својства члана берзе утврђене статутом берзе.

Берза не сме повредити принцип равноправности чланова берзе. Члан берзе је посебно дужан:
*да се придржава свих аката берзе,
*да савесно обавља послове на берзи,
*да не злоупотребљава информације које нису доступне свим учесницима на берзи,
*да о приспелом налогу клијента или о сопственом налогу одмах обавести берзу,
*да извршење налога одложи до истека рока који берза прописује својим правилима пословања,
*да писмено обавештава берзу о свакој промени својих овлашћења, права, обавеза и одговорности у правном промету, а нарочито о променама које се односе на услове на основу којих је стекао чланство на берзи, и
*да плаћа чланарину, провизију од закључених послова трговине хартијама од вредности на берзи и друге накнаде утврђене тарифником берзе.

Постојање берзе, односно берзанске трговине на неком тржишту, указује да је то тржиште сугурно и да није под утицајем нетржишних ризика у пословању. Јачање берзанског пословање указује на пораст сигурности у одређеној привреди.
Кључна функција берзе је да обезбеди континуелно тржиште хартија од вредности по ценама које не одступају битно од оних по којима су претходно продате.
Континуитет тржишта сматра се неопходним за очување ликвидности хартија од вредности без којих би се тешко могла привући средства инвеститора који у њих улажу. Континуитет тржишта смањује колебање цена хартија од вредности што даље повећава њихову ликвидност, односно способност конверзије у готовину путем продаје.
Берза утврђује и публикује цене хартија од вредности. Цене појединих хартија од вредности утврђују се на бази ефективне куповине и продаје, односно понуде и тражње конкретне хартије од вредности. Објављујући преглед цена различитих хартија од вредности и захтевајући да се финансијски извештаји предузећа која их емитују учине доступним јавности, берзе омогућавају постојећим и перспективним улагачима да процене ризик и рентабилност својих улагања и усмере их у складу са својим преференцијама према ризику и рентабилности.

Берза је дужна да у свом пословању обезбеди:
*законито обављање трговине на берзи,
*заштиту интереса учесника на берзи,
*поштовање правила и стандарда берзе који се односе на понашање учесника учесника на берзи, и
*информације за јавност о свим чињеницама значајним за рад берзе.

Данас су ретка тржишта на којима не делује бар једна берза. Најважнији берзански центри су [[Њујоршка берза|Њујорк]], [[Лондонска берза|Лондон]], [[Токијска берза|Токио]], [[Франкфуршка берза|Франкфурт]] и [[Чикашка берза|Чикаго]]. Највећа је [[Њујоршка берза]] [[хартија од вредности]].

На простору југоситочне Европе раде [[Београдска берза]], [[Сарајевска берза|Сарајевска]], [[Бањалучка берза|Бањалучка]], [[Загребачка берза|Загребачка]], [[Вараждинска берза|Вараждинска]], [[Љубљанска берза|Љубљанска]], [[Будимпештанска берза|Будимпештанска]], [[Атинска берза|Атинска]], [[Бугарска берза|Бугарска]], [[Македонска берза|Македонска]] и [[Монтенегро берза|Црногорска берза]].