1. MAJ

1. мај је мера, стандард, одредница самопоштовања радника. Тог дана се сабирају сви напади на рад и делатнике, сваки покушај да се угрози поштовање радника и њихових породица. Тог дана се шаљу поруке читавом друштву да више дају запосленима, како би више добили од њих. Тог дана сваки запослен мора да се сети колико је генерација широм света давало никад довољан допринос за осавајње новог врха, нове сигурности за запослене и њихове породице.

Први мај је празник солидарности, некада само радничке класе, данас неизбежно читавог друштва, уколико жели да се развија у условима демократије, сталних изазова слободног тржишта и до сада најубедљивије потребе суживота различитих нација и култура. Ипак, иако је реч о најобухватнијој солидарности, запослени, незапослени, пензионери, уједињени  у синдикатима, остају и даље моторна снага подсећања на ту нужност. Зато је, вероватно, 1. мај данас значајнији празник од онога првога иницираног крвавим расплетом једног штрајка у Чикагу. Данас је то опет захтев за поштовањем радника и њихових синдиката, али је то уједно и подстицај друштву да демократију и један од њених темеља, социјалну правду, свакодневно уграђује у своје живљење; желимо да пристојно радимо и живимо у демократији и миру. И данас, , стојимо спремни у одбрани тих светиња. Желимо да радништво више никада не буде угрожено, желимо да се битке за просперитет бију заједно са нама.