Процена вредности капитала

Кључне речи: процена вредности капитала, метод процене, дисконтна стопа, законски прописи у Републици Србији.

УВОД

Упоредна анализа законских прописа у области процене вредности капитала у Републици Србији и међународних стандарда за процену вредности капитала у развијеним земљама, указује на значајна одступања наше праксе у области процене у односу на праксу процене која полази од професионалних међународних стандарда. Наиме, методологија за процену вредности капитала, односно имовине, прописана актуелним законским прописима у нашој земљи, усмерена је само на предузећа и друга правна лица са друштвеним или државним капиталом, која улазе у процес приватизације или су предмет статусних промена, док процену вредности капитала или имовине предузећа за било које друге сврхе не регулише ни држава нити нека професионална институција. С друге стране, у развијеним земљама професионална пракса, у области процене је углавном усаглашена са међународним стандардима, уз минимална одступања проузрокована чином прилагођавања појединим законским одредбама у одређеној држави.
Ограничења која намећу прописи нашег законодавства при избору метода процене и одређивању основних параматера и претпоставки за примену изабраног метода, непосредно утичу на необјективност, односно угрожавају реалност добијеног резултата процене. Основни циљ прописивања методологије за процену у Републици Србији, је ефикасно спровођење поступка приватизације, уз снажну државну контролу и настојање да се заштити друштвена, односно државна својина.
Држава је директно заинтересована за непосредне ефекте који ће произаћи из процеса приватизације и услед тога, може се очекивати прилично висок ниво пристрасности и субјективности у дефинисању основних метода процене и кључних параметара за њихову примену.

ПРОЦЕНА ВРЕДНОСТИ КАПИТАЛА

Према међународним стандардима постоје три основна концепта процене вредности капитала или имовине: приносни, тржишни и трошковни.
Основни методи процене у оквиру приносног концепта су метод капитализовања остварених резултата и метод дисконтовања будућих резултата, затим у оквиру тржишног концепта метод поређења предузећа и метод купопродајних трансакција, и на крају, метод нето имовине и метод ликвидационе вредност у оквиру трошковног концепта.
Поред поменутих основних метода процене, постоје и други, који се примењују у специфичним ситуацијама (метод вишка приноса, метод формуле гране, метод новчаног тока продавца и др.).
Сваки од наведених метода процене може се применити само уколико су испуњени одређени услови за њихову примену.
За разлику од међународне праксе у области процене, код нас се законском регулативом прописује коришћење само неких од поменутих метода процене, а простор који при томе остаје искоришћен је за прописивање одређених подзаконских  аката-уредби које у крајњу руку штите интересе државе. Наиме, нашим законским одредбама, омогућена је примена само метода дисконтованог новчаног тока и метода ликвидационе вредности, при чему се проценом утврђује основна вредност укупног капитала, односно имовине, као и доња и горња граница распона вредности укупног капитала, односно имовине.
Овај рестриктиван приступ у процени до сада је не ретко давао нереалне резултате
процене, због тога што се често примењују методи који не одговарају природи предузећа чији је капитал или имовина предмет процене, а дефинисани параметри од стране државе одступали су од тржишних показатеља. Додатна новина која иде у прилог претходно реченом је примена метода кориговане књиговодствене вредности.
Пакет законских прописа донетих средином 2001 као и 2007 године представља само наставак процеса приватизације друштвених и државних предузећа (који је започет у време важења Закона о својинској трансвормацији друштвеног капитала), и то под надзором републичке владе и новооснованих надлежних институција (Агенција за приватизацију, Акцијски фонд и Централни регистар за хартије од вредности), без помака ка дефинисању методологије за процену вредности капитала или имовине предузећа за друге сврхе.

Усвојени закони и подзаконски акти су:
- Закон о приватизацији,
- Закон о изменама и допунама закона о приватизацији,
- Закон о Акцијском фонду,
- Закон о Агенцији за приватизацију,
- Уредба о продаји капитала и имовине јавним тендером,
- Уредба о методологији за процену вредности капитала и имовине,
- Уредба о изменама и допунама уредбе о методологији за процену
вредности капитала и имовине,
- Уредба о продаји капитала и имовине јавном аукцијом,
- Уредба о изменама и допунама уредбе о продаји капитала и имовине
јавном аукцијом,
- Уредба о начину измиривања јавних прихода доспелих за плаћање до
краја 2001. године за субјекте који се приватизују методом јавне
аукције и методом јавног тендера,
- Упутство о начину примене метода за процену вредности капитала и
имовине и начину исказивања процењене вредности капитала и други.

Закон о приватизацији обавезује да се поступак приватизације спроведе најкасније у року од четири године, или у супротном, приватизацију конкретног предузеће спроводиће Агенција за приватизацију.
Предвиђена су два модела приватизације:
продаја капитала (путем јавног тендера или јавне аукције) и
пренос капитала без накнаде (пренос акција запосленима и грађанима).
Сваки субјект приватизације, осим оних за које је предвиђен тендерски начин продаје, је у обавези да изврши процену вредности капитала у складу са методологијом прописаном од стране Владе Републике Србије.
Од поменуте обавезе ослобођена су предузећа која су урадила процену вредности капитала по раније важећем закону (ЗоСТ) и методологији, и чија је процена верификована од стране Дирекције за процену вредности капитала, односно предата Дирекцији до дана важења претходног закона. Да би таква предузећа ушла у процес приватизације неопходно је да ускладе резултат процене са новим датумом. Конкретно, укњижену процењену вредност капитала од дана добијања решења Дирекције, потребно је кориговати тако што ће се укупна актива по билансу умањује за износ губитка и укупних обавеза у пасиви биланса. Меродаван датум за усклађивање је дан израде Програма приватизације. Међутим, Агенција за приватизацију је задржала право да коригује и раније верификоване процене уколико установи да та вредност значајније одступа од цене која би се могла постићи на тржишту, што све више постаје пракса.

Прописи у Републици Србији – Уредба о методологији за процену вредности капитала и имовине и Упутство о начину примене метода за процену вредности капитала и начину исказивања процењене вредности дефинишу поступак процене тако што предвиђају четири основне фазе процене и то:

а) припрема за процену
б) примена методе дисконтованих новчаних токова
ц) примена методе ликвидационе вредности
д) доношење закључка о вредности капитала.
Прва фаза обухвата израду информационе основе за процену која се састоји од података о самом предузећу, о грани у којој предузеће послује и о макроекономском окружењу у ширем смислу. Такође, полазну основу за даљи рад представља провера обухватности и реалности биланса стања, као и финансијска анализа пословања за период не краћи од пет година, урађена на бази званичних рачуноводствених извештаја предузећа.
Наредне две фазе обухватају примену прописаних метода процене, уз респектовање утврђених претпоставки за њихову примену. На крају се даје мишљење) о коначној вредности капитала, где постоје дефинисана правила којих се треба придржавати, у смислу да ли коначну вредност приказати као распон вредности или се утврђује јединствен износ, а све у зависности од сврхе процене.
О извршеној процени вредности капитала или имовине саставља се извештај о процени чији су саставни делови основне информације о предузећу и грани, кључне претпоставке узете у разматрање, калкулације по методима и одређивање коначног резултата процене, а који се доставља клијенту, уз прецизно дефинисану
сврху коришћења овог документа.
Упутство за примену метода процене образлаже сваку фазу детаљно, са циљем да се обезбеди адекватна примена прописаних метода процене и контролише квалитет и свеобухватност приликом реализације поступка процене.
Упутство и Уредба о методологији за процену, као и Уредба о изменама и допунама уредбе о методологији за процену вредности капитала и имовине налажу да се вредност капитала субјекта приватизације процењује применом метода кориговане књиговодствене вредности, при чему се утврђује основна ККВ и доња и горња гранична ККВ.
Такође се примењују:
(1) метод дисконтовања новчаних токова и
(2) метод ликвидационе вредности.

При томе стопу неризичног улагања и стопу ризика улагања у земљу одређује Агенција. Такође, обавеза је да се резултат добијен применом метода дисконтованог новчаног тока исказује као интервал вредности, тако што се дисконтна стопа увећава односно умањује за 5%, док се метод ликвидационе вредности примењује уз претпоставку редовне ликвидације правног лица.

- МЕТОД КОРИГОВАНЕ КЊИГОВОДСТВЕНЕ ВРЕДНОСТИ-

Према Уредби о изменама и допунама уредбе о методологији за процену вредности капитала и имовине) вредност капитала субјекта приватизације процењује се применом метода кориговане књиговодствене вредности (метод ККВ). При томе се утврђују основна ККВ и доња и горња гранична ККВ.
Основна ККВ се утврђује тако што се укупна актива умањује за износ губитка и износ укупних обавеза (обавезе, одложени ревалоризациони добитак, дугорочна резервисања и пасивна временска разграничења), при чему се укупна актива,  губитак и укупне обавезе утврђују на основу последњег годишњег рачуна субјекта приватизације. Субјект приватизације утврђује доњу границу распона вредности капитала тако што вредност капитала добијену као основна ККВ множи коефицијентом 0,5, док за добијање горње границе распона капитала ту исту вредност множи коефицијентом 1.
Уколико је добијена основна вредност капитала по овом методу негативна, односно ако Агенција за приватизацију оцени да та вредност значајније одступа од вредности капитала која би се могла остварити продајом на тржишту, Агенција може захтевати процену вредности капитала применом друга два метода прописана Уредбом.
Управо ова новина у нашој процењивачкој пракси додатно указује на нетржишни приступ при дефинисању методологије о процени вредности капитала.

- МЕТОД ДИСКОНТОВАНОГ НОВЧАНОГ ТОКА-

Према прописима у Републици Србији могуће је применити једино метод дисконтованог новчаног тока као варијанту приносног приступа, при чему овај метод постаје релевантан при утврђивању коначног резултата процене, само онда када се по ликвидационом методу добије мањи износ, а при томе је Агенција за приватизацију одбацила варијанту процене вредности капитала методом кориговане књиговодствене вредности.
Наиме основни метод процене по прописима нашег законодавства је метод кориговане књиговодствене вредности.
Ако након извршене процене вредности капитала методом кориговане књиговодствене вредности, Агенција оцени да вредност капитала значајније одступа од вредности која би се могла остварити на тржишту, може захтевати да се процена вредности капитала обави применом метода дисконтовања новчаних токова, односно метода ликвидационе вредности.
Метод дисконтовања будућих резултата примењује се онда када се будући резултати могу реално пројектовати, без укључивања ефеката инфлације. У примени метода дисконтовања будућих резултата пројектују се приходи за период који је довољно дуг да би се стабилизовао ниво добити односно новчани ток, а који не може бити краћи од пет година. Затим се примењује метод дисконтовања будућих резултата или нето новчаног тока у циљу свођења на садашњу вредност. Пројекција будућих резултата укључује и прорачун тзв. терминалне или резидуалне вредност на бази стабилизованог нето новчаног тока у последњој години пројекције, и која се такође дисконтује на садашњу вредност. На крају, сума садашње вредности будућих резултата односно нето новчаног тока и садашње резидуалне вредности представља процењену вредност капитала.

Две битне претпоставке морају бити испуњене да би се применио било који метод у оквиру приносног приступа, а самим тим и метод дисконтованог новчаног тока. Прво, да постоји могућност пројекције будућих резултата уз разуман степен вероватноће да ће се предвиђања остварити. Друго, да постоје реална очекивања да ће пројектовани резултати заиста пратити планирану стопу раста у будућем периоду. У случају да је пословање предузећа нестабилно са присутном неизвесношћу у погледу пројекције будућих резултата, тада је препоручљиво да се примене други приступ за процену вредности.

Основна одступања у примени метода дисконтовања новчаних токова у односу на праксу у развијеним земљама, огледају се у:
а) начину формирања дисконтне стопе и
б) ограничен избор дефиниције новчаног тока.

У нашој пракси у области процене, метод »зидања« је обавезан за израчунавање цене сопственог капитала, са унапред прецизираним параметрима који лимитирају ниво ризика. Уз незнатне промене у терминологији у односу на прописе који су важили до 2001. године, актуелна методологија дефинише следећа три нивоа ризика чијим сабирањем добијамо дисконтну стопу:

1) реална стопа приноса на улагања без ризика,
2) премија за ризик на улагање у субјект приватизације и
3) премија за ризик на улагање у Републику Србију.

Стопа без ризика, репрезентује сигурно улагање које се идентификује са куповином државних обвезница, односно теоријски се везује за улагања која претпостављају нулти систематски ризик.
У пракси, улагања нултог систематског ризика не постоје, али се за сврхе процене, неризична улагања најчешће повезују са куповином државних обвезница, јер је у питању високо ликвидна и сигурна инвестиција, са државном гаранцијом, односно банкротство државе је једина потенцијална претња. Просечна реална стопа без ризика у развијеним земљама , креће се у интервалу од 1,3% до 5,9%. У складу са новом Уредбом стопу без ризика одређује републичка институција (Агенција), и то на шестомесечном нивоу. Агенција је за први период утврдила реалну стопу приноса на улагање без ризика у висини од 4,5%, која се још увек користи.
С обзиром да у Републици Србији не постоје дугорочне државне хартије од вредности и да се цена улагања без ризика не може јасно дефинисати, као основну стопу ризика требало би користити просек или медијану камата на неризичне обвезнице европских земаља, укључујући и земље у транзицији. Разлике у ризицима улагања у поједине земље треба обухватити обрачуном стопе ризика улагања у конкретну земљу.
Основни део дисконтне стопе, који чине специфични ризици улагања у конкретно
предузеће, такође су лимитирани. Ова ограничења, које намећу законски прописи
у нашој земљи, односе се на онемогућавање процењивача да дисконтну стопу формира у складу са реалним степеном ризика, користећи актуелне тржишне информације о стопи повраћаја за различита улагања, укључујући и поређење са гранским просеком на светском тржишту.
Стопа ризика тј. премија за ризик улагања у предузеће представља ниво пословног и финансијског ризика улагања у конкретно предузеће одређеног на бази анализираних специфичних нивоа ризика. Укупну стопу ризика улагања у предузеће према нашој методологији процене одређује проценитељ, узимајући у обзир пет основних елемената, односно сабирањем појединачних стопа ризика за следеће елементе:

- величина субјекта
- квалитет организације, руководства и кадрова
- финансијски положај,
- производно-продајни потенцијал
- могућност поузданог предвидјања пословања.

Свака елемент може генерисати стопу ризика од највише 5%, а укупна стопа не сме бити мања од 5%, односно максимална стопа ризика улагања у предузеће може бити 25%. На исти начин се цена сопственог капитала утврђивала и по претходно важећој методологији, с тим што су раније предмет оцене ризика улагања у предузеће били шест критеријума, са максималним вредновањем до 3%, односно укупна стопа ризика улагања у предузеће била је ограничена на 18%.

У складу са Уредбом, као што је наведено, специфични нивои ризика су следећи:
а) Величина предузећа. Осим саме величине предузећа, потребно је испитати и конкурентски амбијент. Генерално, што је предузеће мање већи је ризик, док монополски положај минимизира утицај конкуренције, односно ризик на овом специфичном нивоу није ни присутан.
б) Квалитет организације, руководства и кадрова. Оцењује се ефикасност организације, компактност руководећег тима, постојање јасне стратегије пословања, кадровска структура и сл. Сматра се да је ризик већи код малих и новооснованих предузећа, или у случајевима постојања тзв. »незаменљивих« стручњака, неадекватне организационе и кадровске структуре.
ц) Финансијски положај. Анализира се комплетна финансијска ситуација у одређеном периоду пословања, са посебним освртом на следеће показатеље: ниво ликвидности, висину нето обртног фонда, постојање краткорочне и дугорочне равнотеже, рентабилност и структуру пословног резултата. Уколико предузеће има успостављену дугорочну финансијску структуру, потребан ниво трајних обртних средстава и низак степен задужености, сматра се да је ризик улагања у такво предузеће минималан. При томе је пожељно да билансни подаци буду претходно подвргнути провери, било ревизорским прегледом или једноставном  логичком анализом.
д) Производно-продајни потенцијал. Приликом испитивања ширине производног асортимана и географске диверсификованости, треба узети у обзир и карактеристике производа, могућност суптституције, еластицитет тражње за конкретним производом. Већи степен диверсификованости умањује потенцијални ризик од негативног пословања. Анализира се дисперзија купаца, карактеристике тражње, што је доста лимитирано и природом делатности и производним асортиманомпредузећа. Мањи број купаца увећава ризик у овом домену јер је предузеће у већем степену зависно од солвентности и ликвидности тих купаца.
е) Могућност поузданог предвиђања пословања. Дугогодишњи претходни период пословања указује на (не)стабилност остварених резултата, посебно у односу на кретања у грани и привреди у целини. Иако »старост« предузећа битно утиче на степен поузданости пројектовања будућих резултата, значајан фактор предвиђања је ситуација у окружењу и сходно томе, очекивани смер кретања привредних токова. У случају дугогодишњег пословања ризик такође може бити висок, ако се има у виду непредвидљивост промена у окружењу.
Трећа компонента у формирању цене сопственог капитала је ризик земље улагања односно премија за ризик на улагање у Републику Србију. Према новој Уредби Агенција за приватизацију одређује стопу улагања у земљу на шестомесечном нивоу, и за први период је дефинисана на нивоу од 7%.
Према томе, и реална стопа приноса на улагања без ризика и премија за ризик на улагање у Републику Србију су утврђене за период октобар 2001. - април 2002.
године од стране Агенције за приватизацију, али се још увек користе без узимања у обзир привредну нестабилност која је великим делом проузрокована и процесом приватизације.
Следеће одступање у примени метода дисконтовање новчаних токова у односу на међународну праксу и теорију огледа се у ограниченом избору дефиниције новчаног тока. По важећој Уредби и Упутству остављена је могућност примене искључиво дефиниције новчаног тока »након сервисирања дугова«, уз примену дисконтне стопе као цене сопственог капитала. Међутим, велики број наших предузећа има нерешено питање дугорочног дуга који је иницијално одобрен у периоду пре санкција УН према нашој земљи (мај 1991). Конкретно, таква предузећа неће моћи да припреме Програм приватизације и уђу у процес приватизације, све док се не реше питања евентуалног рефинансирања и/или делимичног редуковања обавеза према страним кредиторима.

- МЕТОД ЛИКВИДАЦИОНЕ ВРЕДНОСТИ-

Лимитирајуће околности присутне су и код примене трошковног приступа за процену вредности капитала, односно нови прописи) предвиђају примену само метода ликвидационе вредности од могућих варијатни трошковног приступа.
Процењена вредност капитала по овом методу добија се као разлика између нето ликвидационе вредности пословних средстава и ликвидационе вредности обавезе, које укључују и трошкове ликвидације.
Метод ликвидационе вредности, примењује се у ситуацијама када предузеће престаје са даљим пословањем или је изразито непрофитабилно, па је наставак пословања под постојећим околностима доведен у питање. Због тога је потпуно неоправдано да се ликвидациони метод користи за предузећа која послују профитабилно, имају приносну моћ, тржиште, могућности за даљи развој, традицију у пословању и слично. Примена овог метода има оправдања када заиста анализе стања и приносне моћи предузећа јасно укажу да не постоје перспективе за даљи наставак пословања, односно да предузеће не може изаћи из зоне губитка у релативно кратком временском периоду.
Додатни недостатак у примени ликвидационог метода налази се у непотпуној техници која је прописана Упутством. Конкретно, не узимају се у обзир приходи који би се могли остварити у периоду ликвидације и који би требало да се дисконтују на дан процене. На исти начин би требало третирати и реалне трошкове поступка ликвидације. Директни и индиректни трошкови ликвидације нису занемарљива ставка, а код нас се до сада нису узимали у обзир у неком реалном износу, нити постоје статистички подаци који би указали на приближну висину ових трошкова.
Имајући у виду слабу приносну моћ великог броја наших предузећа као последица
дуготрајне економске блокаде, недостатка финансијских средстава и пада животног стандарда, резултати добијени применом метода дисконтованог новчаног тока су најчешће вишеструко нижи од вредности добијене методом ликвидационе вредности. На тај начин се могу донети погрешни закључци о томе да ли заиста постоји оправданост даљег пословања, као и о стварној цени која би се могла постићи ликвидацијом и гашењем предузећа.

ЗАКЉУЧАК

Додатно ограничење које доводи у питање реалност добијеног резултата процене, а које је регулисано законским прописом налаже да се утврђује интервал вредности у поступку утврђивања закључка о вредности укупног капитала. Узимајући у обзир да се у поступку процене могу применити метод дисконтованог новчаног тока и метод ликвидационе вредности, на формирање коначног интервала вредности, могу утицати један или оба метода, у зависности колико износе њихови појединачни резултати, наравно уколико занемаримо метод кориговане књиговодствене вредности.
Доња и горња гранична вредност добијена применом методе дисконтованог новчаног тока ће бити прихваћена као финални резултат процене у случају да је доња граница по овој методи већа или једнака ликвидационој вредности. Супротно,доњу границу коначног интервала представљаће основна ликвидациона вредност, уколико се она налази између добијеног интервала по методи дисконтованог новчаног тока.
У том случају ће горња граница бити горњи гранични износ дисконтованог новчаног тока. И последња варијанта, предвиђа ситуацију у којој је ликвидациона вредност већа или једнака горњој граничној вредности дисконтованог новчаног тока. Тада ће доња граница коначног интервала бити израчуната као 80% основне ликвидационе вредности, а горња граница интервала у нивоу од 120% основне ликвидационе вредности.
Такође, треба напоменути да истовремена примена метода дисконтованог новчаног тока и методе ликвидационе вредности није методолошки адекватан приступ. Наиме, за профитабилно и тржишно орјентисано предузеће које послује по »going concern« приступу одговарајући метод процене не може бити ликвидациони метод који полази од претпоставке престанка рада привредног субјекта. С друге стране, уколико је приносна снага предузећа недовољана за наставак пословања, тада је уобичајено да се тестира и потенцијална ликвидациона вредност,али узимајући у обзир све релевантне чињенице и методолошка правила. С обзиром да је поступак израчунавања ликвидационе вредности капитала непотпуно дефинисан Уредбом и Упутством, постоји опасност да ће коначан резултат по овој методи бити далеко већи него што би се у стварном процесу ликвидације могло остварити.
И поред свих наведених недостатака прописане методологије за процену вредности капитала и имовине, не заборавимо нека додатна питања, а у вези са проценом вредности, која су правно регулисана Уредбама које прате поменуте Законе. Тако, Уредбом о начину измиривања јавних прихода доспелих за плаћања
до краја 2001. године за субјекте који се приватизују методом јавне аукције и методом јавног тендера («Сл. Гласник РС» 91/02) која је ступила на снагу 28.12.2002. године), уређује се начин измиривања обавеза по основу јавних прихода доспелих за плаћање до краја 2001. године, са припадајућом обрачунатом, а не наплаћеном каматом. У складу са Уредбом обавезе по основу јавних прихода које су доспеле за плаћање да краја 2001. године измирују се из приватизационих прихода.
Обавезама по основу јавних прихода субјекта приватизације сматрају се:
- акцизе и порез на промет
- порези, доприноси за обавезно социјално осигурање и други јавни приходи
који се обрачунавају и плаћају по основу зарада
- накнаде за коришћење градског грађевинског земљишта, локалне
комуналне таксе чију наплату врше надлежни порески органи у Републици
Србији
- обавезе према Републичкој дирекцији за робне резерве
- остали јавни приходи
По достављеној одлуци Агенције за приватизацију о методу приватизације предузећа, надлежни порески орган, односно организација чији се приходи измирују,у року од 10 дана утврђује износ обавеза и укида забрану располагања средствима са рачуна правних лица по основу утврђених обавеза. Овакво решење представља новину у односу на претходну уредбу са директним утицајем на повећање процењене вредности. Наиме, процењивач је у обавези да укупну  процењену вредност капитала увећа за износ ових обавеза по записнику надлежног пореског органа који садржи обрачун укупног дуга на дан 31.12.2001. године и камате до дана доношења одлуке Агенције за приватизацију о методу приватизације предузећа.
Описан поступак је могуће применити и при регулисању обавеза предузећа односно субјекта приватизације према банкама у стечају, а у складу са Уредбом о начину и условима за измиривање обавеза одређених правних лица према банкама у стечају чији је стечајни управник Агенција за осигурање депозита, санацију, стечај и ликвидацију. У складу са овом уредбом Агенција за приватизацију подноси захтев за усаглашавањем стања и обавеза Агенцији за санацију. Обавезама, у овој уредби, сматрају се неизмирене обавезе субјекта приватизације доспеле до дана ступања на снагу ове уредбе, са припадајућом обрачунатом каматом, а у скаладу са овом уредбом такође се измирују из приватизационих прихода. Уз образложење ''заштита будућег купца'', држава је прописивањем ових уредби сасвим сигурно обезбедила наплату ових средстава.

Резиме: Извршено је сагледавање предности и недостатака законских прописа у области процене вредности капитала односно имовине у Републици Србији, са освртом на професионалну праксу у развијеним земљама. При томе су описани методи процене вредности капитала односно имовине прописане од стране нашег законодавства.