РЕКЛИ СУ:

 

 

ИСПЛАТА ЗАРАДЕ ЗА ОКТОБАР 2008.Г.  
Исплата зараде за месец ОКТОБАР 2008. године, биће извршена у петак, 14.11.2008.г   
 

       13.11.2008.

ИСПЛАТА АКОНТАЦИЈЕ ЗА ОКТОБАР 
Исплата аконтације зарада за октобар 2008.г. биће извршена у петак, 31.10.2008. године.    
 

       30.10.2008.

ИСПЛАТА АКОНТАЦИЈЕ ЗА СЕПТЕМБАР 2008.Г. 
Исплата аконтације зараде за месец септембар 2008.г. биће извршена у уторак, 30.09.2008. године.    
 

       29.09.2008.

ИСПЛАТА АКОНТАЦИЈЕ ЗАРАДЕ ЗА АВГУСТ 2008. 
Исплата аконтације зараде за август 2008. планирана је за петак, 29.08.2008. године   
 

       28.08.2008.

ИСПЛАТА АКОНТАЦИЈЕ ЗАРАДЕ ЗА МЕСЕЦ ЈУЛИ 2008.г. 
Исплата аконтације зараде за месец јули 2008. године, биће извршена 31.07.2008. године.    
 

       30.07.2008.

ИСПЛАТА АКОНТАЦИЈЕ ЗА ЈУН  
Исплата аконтације зараде за јун 2008. године извршиће се у понедељак, 30.06.2008. године.   
 

       27.06.2008.

ИСПЛАТА ЗАРАДЕ ЗА МАЈ 2008 
Исплата зараде за мај 2008. биће у петак, 13.06.2008. године.    
 

       12.06.2008.

ПРОДАЈА МОБИЛНИХ ТЕЛЕФОНА ЗАПОСЛЕНИМА 
У току је анкетирање запослених у Предузећу у циљу утврђивања броја и модела мобилних телефонских апарата који ће се понудити запосленима. Моделе, карактеристике и цене можете видети на сајту персонала www.personal.telekom.yu Анкета ће трајати до 01.04.2008. године.   
 

       20.03.2008.

КОРИШЋЕЊЕ ИНТЕРНЕТ САТИ У СЛУЖБЕНЕ СВРХЕ 
Донета Одлука о измени и допуни Одлуке о коришћењу интернет сати у службене сврхе. Детаљнију информацију можете видети на сајту Дирекције за људске ресурсе.   
 

       03.03.2008.

ИСПЛАТА АКОНТАЦИЈЕ ЗА ФЕБРУАР 
Исплата аконтације за фебруар 2008.г. биће у петак, 29.02.2008. године.    
 

       28.02.2008.

СРЕТЕЊЕ - ДАН ДРЖАВНОСТИ СРБИЈЕ 15. ФЕБРУАР 
Обавештавамо запослене да је петак 15. фебруар нерадан дан, када се празнује Сретење - Дан државности Србије.   
 

       13.02.2008.

Помоћ запосленима код недоумица везаним за рад, запошљавање и социјалну политику 
Редакција ''Синдикалног повереника'' усталила је рубрику под називом ''питања и одговори'' која ће се бавити решавањем недоумица из области рада, запошљавања и социјалне политике.    
  >>>

       10.07.2007.

ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

 

 

 

Хартије од вредности представљају документе којима се обећава исплата новца, камате, зараде или дивиденде.
Хартије од вредности у ужем смислу су инвестициони инструменти, односно оне хартије од вредности код којих постоји ризик улагања који се компензује потенцијалном зарадом. У овој групи хартија налазе се акције, обвезнице, опције, други деривати и тако даље. Ове хартије су израз власничког (акције), индиректно власничког (опције) или кредитног (обвезнице) аранжмана.

Оне се продају и купују на специјализованом финансијском тржишту тј. тржишту капитала и представљају најзначајнију групу финансијских инструмената којима се тргује на финансијским тржиштима.

У ширем смислу, хартијама од вредности припадају и инструмент и кредит, а и плаћања, као што су чекови, менице, складишнице, коносмани и слично.

Према прописима Србије хартије од вредности може емитовати република, покрајина, град, општина, и друго правно лице.

Свака хартија од вредности мора да поседује одређена својства односно мора да испуни три услова :
* да је у писаној форми
* да је у тој исправи садржано неко грађанско (најчешће имовинско) право
* да је постојање и остварење имовинског права повезано са постојањем  хартија од вредности

Хартије од вредности у савременом промету могу да играју разне улоге и да се појаве као средства плаћања, кредита, обезбеђења потраживања, робног промета и слично. Свака хартија од вредности мора да садржи 5 елемената:

* Ознака врсте хартије од вредности
* Назив и седиште издаваоца хартије од вредности
* Тачно утврђену обавезу издавача хартије од вредности
* Место, датум и серијски број издавања хартије од вредности
* Потпис издаваоца хартије од вредности

 

 

Према начину одређивања корисника хартије разликују се :

1. Хартија на име:
је врста хартије од вредности код којих је корисник исправе изричито наведен по имену, с тим што је искључено преношење такве хартије путем индосамента.

2. Хартија од вредности по наредби:
је врста хартија од вредности код којих се као ималац права појављује неко лице изричито означено у самој исправи, али је том лицу истовремено дата могућност да својом наредбом одреди неко треће лице као корисника исправе.

3. Хартија од вредности на доносиоца:
је онај тип хартије од вредности код којих ималац права тј. корисник није именован изричито, тако да се сваки ималац такве исправе сматра корисником хартије. Хартије на доносиоца преносе се најлакше од свих хартија од вредности

 

 

АКЦИЈЕ

 

Акција или дeоница представља једно од следећа два значења:
* удео који сваки учесник у акционарском друштву има у имовини друштва (његов основни удео);
* исправа помоћу које њен власник стиче право учешћа у расподели добити акционарског друштва (дивиденде).

Основни капитал друштва подељен је на акције чија је најнижа номинална вредност одређена законским прописима. Максимална номинална вредност се одређује статутом друштва, односно уговором закљученим између учесника у друштву.

Под појмом акција најчешће се подразумева исправа која се издаје учеснику друштва који уплати свој удео и на основу које се стиче право, како на учешће у органима управљања друштва, тако и у расподели његове добити.

Акције се издају, по правилу, у облику хартија од вредности које гласе на име или на доносиоца. Могуће је и издавање акција по наредби. Правило је да се акције могу преносити без обзира како је власник одређен.

 

 

Акције се деле:
1) у односу на време када се издају, на:
* привремене; обично се издају приликом оснивања друштва, и трају све док власник такве акције не уплати у потпуности одређену своту на име свог удела у друштву, након чега се привремене акције повлаче и замењују се сталним)
* сталне.

2) у односу на садржину права које дају имаоцима, на:
* обичне; власници ових акција уживају права која су статутом предвиђена за све учеснике друштва
* приоритетне; власници ових акција имају извесне привилегије у односу на остале учеснике; обично имају право на већу дивиденду, право да првенствено они буду бирани у органе управљања друштва и сл.; издају се најчешће приликом повећавања основног капитала друштва, а обично су намењене новим акционарима.

Акције се међусобно разликују и по броју гласова који припадају власницима приликом доношења одлука у органима друштва. Са становишта власничког ризика, акције су ризичнији финансијски инструмент од обвезница, јер акционарско друштво прво мора да исплати каматена издате обвезнице, па тек онда да расподељује дивиденде. Међутим, у условима инфлације акције су мање ризични финансијски инструменти. Акције имају варијабилну дивиденду која зависи од висине добити предузећа.

Тржишна цена сигурних акција је њихова садашња вредност, која је добијена на основу дисконтовања будућих прихода од акција по одговарајућој стопи приноса. Тржишна цена ризичних акција садржи поред сигурних приноса и премију за ризик, која расте са повећањем ризика. Случајни или несигурни ход ( Random Walk) је назив за кретање тржишних цена акција; дневно кретање цена акција делује хаотично и непредвидљиво, али општи индекс цена акција (нпр. Doy-Jones индекс) показује узлазно кретање на дуги рок. Коефицијент који мери степен ризичности сваке акције назива се бета-коефицијент; он представља однос између ризичности дате акције и општег нивоа ризичности целог тржишта акција и процењује се уобичајеним статистичким методама.

Акције могу бити оснивачке и нове; нове акције се емитују ради повећања капитала акционарског друштва. Једном издате акције никада се не повлаче са секундарног тржишта акција тако да је обим нових деоница релативно мали у односу на њихов укупан износ.
Акције или деонице су корпоративне власничке хартије од вредности којима власник стиче власништво у капиталу издаваоца акције као и:
*Право гласања у скупштини акционара;
*Право на дивиденду;
*Право на удео при подели ликвидационе масе у случају да   акционарско друштво престане са пословањем;


Акције су једини финансијски инструмент са правом гласа, што акционарима омогућује да допринесу пословању акционарског друштва и унапреде његово пословање. Уколико скупштина акционара одлучи да акционарима исплати дивиденду, која проистиче из доброг пословања акционарског друштва, акционари имају право на њу сразмерно свом учешћу у капиталу друштва. Акционари такође могу остварити капиталну добит уколико продају акције на берзи по цени већој од оне по којој су акције купили.
Права акционара зависе од врсте акције које поседују. Основна подела акција је на обичне и преференцијалне (приоритетне). При расподели преостале дивиденде и ликвидационе масе, приоритетни акционари имају предност у односу на обичне акционаре који своје дивиденде или део ликвидационе масе могу добити тек пошто се намире све обавезе предузећа, укључујићи и обавезе према приоритетним акционарима. Преференцијалне акције својим власницима не дају право гласа на скупштини акционара.  
Свака акција се састоји из два дела, плашта и купона акције. Плашт акције садржи основне податке о акцији, као што су износ на који акција гласи, назив и седиште емитента, врсту акције и права која носи као и укупан обим конкретне емисије. На купону акције се налазе основни подаци о исплати дивиденде.

 

 

ДОКАПИТАЛИЗАЦИЈА

 

Докапитализација представља повећавање акцијског капитала по основу друге и сваке наредне емисије акција.
Докапитализацијом предузећа увећавају свој основни капитал, а притом добијају готов новац од продаје акција.
У поступак докапитализације могу да уђу како предузећа која су у целини у приватном власништву, тако и предузећа која су делимично у приватном власништву, док су остатак свог капитала пренела у Акцијски фонд Републике Србије. Важно је напоменути да компаније при докапитализацији, постојећим акционарима који користе право прече куповине углавном нуде акције по нижој цени од регуларне (цене за остале инвеститоре). Постојећи акционари уколико имају право прече куповине, њим могу располагати по сопственом нахођењу, односно, могу га продати трећем лицу, искористити или га пустити да истече без употребе.
Практични пример докапитализације:

Концерн Бамби а.д. Пожаревац је у септембру 2002. године емитовао II емисију обичних акција у укупном обиму од 120.000.000 динара, односно укупно 30.000 акција по појединачној вредности од 4.000,00 динара, ради прикупљања додатног капитала. Право прече куповине су, у највећој мери искористили постојећи акционари - запослени у Бамбију.

Докапитализацијом у Србији су се јавили одређени проблеми везани за намерно разводњавање капитала (смањивање вредности акција после емисије), умањење власничких права постојећих акционара па чак и преузимања предузећа . Овим проблемима се бави Комисија за хартије од вредности која је донела низ правила у складу са постојећим законским нормама, чија је суштина да се регулацијом омогући нормална докапитализација предузећа, али и да се онемогући прикривено невољно преузимање кроз разне видове докапитализације, као и злонамерно разводњавање капитала уз очувања права прече куповине и осталих права постојећих акционара.

 

 

САЖЕТАК

ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

Дефиниција Хартија од вредности је писмена исправа која у себи садржи имовинско право - којом се издавалац обавезује да испуни уписану обавезу према њеном законитом имаоцу.

 

Правна природа:

1. Традиционално схватање
* право на хартије - телесна покретна ствар - право располагања (право својине или залоге)
* право из хартије - стварно право (право својине или залоге код складишнице)
*облигационо право (право потраживања код менице)
*лично имовинско право (право учешћа код акција)
2. Савремено схватање
* дематеријализација хартија од вредности
* субјективно имовинско право улагача на уговорене емитентове чинидбе (врста и начин остваривања права се региструју путем записа на рачунима улагача)

 

 

БИТНА ПРАВНА ОБЕЛЕЖЈА

 

Формалност

* постојање писмене исправе

* обавезни општи битни елементи (врста хартије, издавалац, корисник, обавеза, серијски број, место и датум издавања)

* санкција недостатка битних елемената:

а. хартије издате у серији – непроизвођење правног дејства
б. појединачна хартија -конверзија у исправу са другом правном природом

 

Инкорпорираност имовинског права

* законити ималац хартије је титулар права на које се односи

* презентационе исправе (поверилац се о доспелости обраћа дужнику за наплату –тражљивост уместо доносивости новчаних обавеза)

 

Негоцијабилност

* преносивост као правило

* преносом хартије врши се и пренос права из хартије (принцип повезаности негоцијабилности и инкорпорираности)

 

 

ВРСТЕ  ХАРТИЈА ОД ВРЕДНОСТИ

 

Према природи инкорпорисаних права:
* Стварноправне хартије (складишница)
* Облигационоправне хартије (обвезница)
* Корпоративне хартије (акција)

 

Према природи потраживања:

* Новчане хартије од вредности

а. Емитоване као појединачне (меница, чек)
б. Емитоване у серији (акције, обвезнице, сертификати о депозиту, финансијски деривати, благајнички+комерцијални+државни записи)

* Робне хартије од вредности

а. Складишница
б. Товарни лист
ц. Теретница (коносман)

 

Према року доспелости:
* Краткорочне хартије
* Дугорочне хартије

 

Према нацину издавања:

* Хартије које се издају појединачно
* Хартије које се издају у серији

 

 

ОСНОВНА ПОДЕЛА-ПРЕМА КАРАКТЕРУ НОСИОЦА ПРАВА

 

Хартије на име

* Име повериоца (законитог имаоца) означено је на исправи од стране издаваоца

* Пренос се врши уговором о цесији потраживања

* Висок степен сигурности, низак степен циркулације

 

Хартије на доносиоца

* Законитим имаоцем се сматра сваки доносилац

* Висок степен циркулације, низак степен сигурности у промету

* Приговори издаваоца: објективни (застарелост обавезе) и субјективни (компензација)

 

Хартије по наредби (правне, потпуне хартије од вредности)

* Назначено је име повериоца, уз овлашћење да може одредити друго лице као корисника

* Преносе се индосирањем ранијег на новог повериоца -клаузула о преносу уписана је на исправу (нов поверилац је самосталан и могу му се истицати само објективни приговори, а ранији поверилац остаје солидарни дужник)

* Висок степен циркулације, висок степен сигурности

Карактер хартије по наредби стиче се:

* по закону (меница, акција на име, чек на име)
* посебна клаузула “по наредби” (складишница)

 

Алтернативне хартије
* Издавалац одредјује повериоца алтернацијом одређеног корисника и доносиоца


Мешовите хартије
Састоје се из више делова, од којих неки гласе на име, а неки на доносиоца.

 

 

НАЈЗНАЧАЈНИЈЕ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

 

Меница
Хартија од вредности, са кредитном функцијом, која имаоцу даје право да захтева исплату назначеног новчаног износа од меничног дужника.

 

Чек
Хартија од вредности у којој њен издавалац даје безусловни налог трасату да трећем лицу (или самом трасанту) исплати назначену суму новца, из средстава која је код њега трасант депоновао.

 

Обвезница
Хартија од вредности у којима се издавалац обавезује да ће лицу на кога обвезница гласи, или по његовој наредби, или доносиоцу, исплатити наведени номинални износ са уговореном каматом у року доспелости.

 

Благајнички запис
Исправа на одређени новчани износ, са одређеним роком доспелости, и унапред утврђеном каматном стопом.

 

Складишница
Стварно - правна хартија коју издају овлашћена складишта као доказ да је роба примљена на чување.

 

 

АКЦИЈЕ

 

Битне карактеристике

* Акција је хартија од вредности коју издаје акционарско друштво (или комадитно друштво на акције), која представља део његовог основног капитала

* Акција даје чланска – имовинска и управљачка права

* Акције које дају иста чланска права – скуп овлашћења и обавеза акционара, представљају исту класу (род) акција у друштву

* Принцип недељивости акције (неодвојивост имовинског од права управљања)

* Корпорациона исправа – део је основног капитала и хартија са правом уцешца

  • Акција је надокнада за улог акционара (унет у новцу, стварима или правима) којом он слободно располаже

  • Издавање акција је декларативне природе

 

Акције (вредност)

Номинална вредност
Збир номиналних вредности акција чини основни капитал акционарског друштва

 

Књиговодствена вредност
Вредност уписана у пословне књиге друштва

 

Емисиона вредност
Вредност емитоване акције може бити иста или виша од номиналне вредности

 

Тржишна вредност
Вредност акције на организованом секундарном тржишту (независно од њене номиналне вредности, јер продаја не утиче на промену).

Акције (врсте)

 

Критеријум имаоца

*акције на име

*акције на доносиоца

Критеријум начина уплате

* привремене акције (оброчна уплата)

* сталне акције (уплата укупног уписаног износа)

 

Критеријум права

*обичне акције (по правилу са правом гласа, уз једнако право на управљање и расподелу добити, сразмерно номиналној вредности)

* приоритетне акције (по правилу без права гласа, са привилегијама првенство у погледу дивиденде, наплате из дела ликвидационе, одн. стечајне масе)

* акције са правом гласа

* акције без права гласа

 

 

ПРЕНОС ПРАВА ИЗ ХАРТИЈЕ ОД ВРЕДНОСТИ

 

Правни основ

* Емисија

* Уговор о продаји

* Уговор о зајму

* Правно следбеништво

* Уговор о поклону

 

Примарна и секундарна продаја акција

* Примарно тржиште – инвеститор купује акције од емитента

* Секундарно тржиште – свака наредна, после примарне продаје

 

Тренд дематеријализације акција

* Потврда уместо штампане акције

* Евиденција код Централног регистра

* Посебан рачун сваког акционара на коме се региструју промене

 

 

ЗАЛАГАЊЕ АКЦИЈА

 

Залог хартија од вредности

* Ималац хартије од вредости која је на њега пренета по основу залоге може вршити сва права која из те хартије проистицу

* Стицалац хартије стиче својство заложног повериоца ограничено-само ради намирења потраживања које је обезбеђено заложним правом.

* Заложни поверилац може да изврши даљи пренос хартије на свог пуномоћника (реализација права из хартије у његово име и за његов рачун)

 

* Недопуштеност претходног споразума да се пренос власничких права на заложеним стварима реализује самим истеком рока доспелости потраживања,са једне, као и право залогопримца да ствар прода по раније утврђеној цени, са друге стране

Узимање акција у залогу или давање у залогу плаћеног износа акција, од стране акционарског друштва

 

 

УПИС ЗАЛОГА У ЦЕНТРАЛНИ РЕГИСТАР

 

* Упис права трећих лица на хартијама од вредности Централни регистар врши на основу налога за упис законитог имаоца

 

 

 

 

   

Сва права задржана © "ЈСТС" 2007.