ЛИСТИНГ И КОТАЦИЈА АКЦИЈА НА БЕРЗИ

Сједињене Америчке Државе имају веома разгранат систем берзи. Највеће берзе смештене су у Њујорку и Чикагу. Поред ових централних, постоје и регионалне и локалне берзе у САД. Главна национална берза је Њујоршка берза – NYSЕ или тзв. „Big Boаrd“. Хартије од вредности су постојале у промету на Wаll Street-у и пре званичног оснивања Њујоршке берзе. Плаћало се сребрним полугама дељеним на до 1/8, а од 2001. године цене акција се изражавају искључиво у децималама $ УСД. Пролеће 1792. се узима као званични почетак рада Њујоршке берзе уговорм о искључивој међусобној трговини уз фиксне провизије. Главни део ове берзе сачињава „паркет“ на коме се одвија промет. Паркет се састоји од соба за трговање. Највећи део паркета зове се главна соба и одређен је за трговину најактивнијим акцијама. Постоји и мањи део паркета на коме се тргује обвезницама и неактивним акцијама. Капитализација NYSЕ је око 27,1 трилиона $ што представља 78% америчке и 66% светске капитализације. Индекс који укључује 200 светских лидера из 19 земаља износи око 10 трилиона $ тржишне капитализације што представља 37% укупне светске тржишне капитализације.
Само чланови берзе могу учествовати на паркету у трговини са котираним хартијама од вредности. Њујоршка берза има 1366 чланова и њихов број се није мењао од 1953. Чланство не берзи се колоквијално назива „седиште“. Годишње се у просеку обави преко стотину трансфера седишта тј. чланства на берзи. Током година, цена седишта се кретала од 17.000 долара до преко милион америчких долара. Задњих година је проширена могућност приступа паркету електронским путем.
NYSЕ има најстроже услове листинга у односу на све друге берзе у САД. На овој берзи се котирају ефекти највећих успешних предузећа са другом пословном традицијом и које морају да задовоље одређене услове броја акционара, броја емитованих акција, бруто профита итд. Да би компанија задржала свој листинг на берзи мора да квартално објављује свој извештај о оствареном промету, годишње да објављује свој финансијски извештај, и др.
Друга по величини је Чикашка берза -CBОТ која је основана 1848. године и данас је то најстарија берза дериватних хартија од вредности. Има преко 3600 чланова од којих 1400 представљају тзв „пуне чланове“ који могу трговати свим врстама уговора. Ово тржиште омогућава промет фјучерс и опционих уговора за његове чланове и њихове клијенте. Цене се формирају кроз процес аукционог извикивања на паркету и уз помоћ електронских трговачких система. У својој дугој историји Чикашка берза је у прво време служила као берза фјучерса искључиво на пољопривредне производе, а од 1975. долази до увођења фјучерса на финансијске инструменте, а од 1982. у промету су и опције на фјучерсе. Укупан обим у 2006. години је преко 805 милиона уговора, највећи забележени обим у својој историји.

Лондонска берза је назив за главну финансијску берзу у Великој Британији. Званично је основана 1802. године иако је неформализована форма трговања хартијама од вредности у Лондону почела још у 17. веку по кафанама и крчмама. Године 1973. регионалне берзе у Великој Британији ујединиле су се са Лондонском берзом у Берзу Велике Британије и Ирске. После темељне реорганизације финансијског система 1986. године, тзв. „Big Bаng“, ова организација је прерасла у Међународну берзу Уједињеног Краљевства и Републике Ирске иако је и даље остала позната као Лондонска берза. Године 1986. на берзу је уведен SЕАQ компјутерски систем који је знатно смањио обим пословања на паркету. 2007. годинеТhе Lоndоn Stоck Еhchаngе се удружила са Италијанском берзом формирајући на тај начин водеће капитално тржиште. У јуну 2007. Године је уведен ТrаdЕlеcт, нови систем трговања који пружа могућност повећања и усавршавања нивоа услуга. Капацитет и брзина трговања су се повећали са преко 600.000 трансакција дневно и свака трансакција се извршава за 6 милисекунди!

Берза омогућава свим компанијама, од гиганата до мањих предузетника широм света, да повећају свој капитал који им је потребан, на четири основна тржишта. То су главно тржиште (Маin Маrkет) на коме се котирају наjцењеније и најпрестижније светске компаније. На њему је листирано око 1800 компанија са тржишном капитализацијом од скоро 4.000 милијарди фунти. Затим постоји АИМ (Алтернативно инвестиционо тржиште) које је креирано као тржиште за младе компаније у развоју. У 2004. години оно је обухватало 65 процената свих ИПО у Западној Европи. Тренутно се листира око 1800 емитената са тржишном капитализацијом од око 37 милијарди фунти. За разлику од главног тржишта, није потребно имати минималну капитализацију, мнимални број акција у јавном оптицају, документован претходни ток секундарног трговања акцијама нити посебну дозволу акционара. Довољно је имати номинованог саветника, ангажованог брокера, статутарну слободу располагања акцијама, пријавна документа и плаћену годишњу провизију АИМ-а. Још једно тржиште је Prоfеssionаl Sеcuritiеs Маrкет на ком се листирају дужничке хартије и депозитне потврде. Као четврто тржиште постоји Speciаlist Fund Маrкет, тржиште које је усмерено на посебне специјализоване инвестиционе ентитете.   
      
Континентална Европа увек се донекле разликовала од англосаксонске праске која се среће у Великој Британији и САД. Највећа берза континенталног дела Европе данас јесте Франкфуртска берза (Frаnkfurter Wеrтpаpiеrborsе). Као највећа немачка берза, пошто обухвата преко 90 процената трговања у Немачкој, она спада и у највеће на свету. Франкфурт има вишевековну трговачку традицију, па се тако почеци берзанског трговања виђају већ крајем XVII века, када је основана берза за трговање новцем. Почеци берзанског трговања у данашњем смислу везују се за почетак XIX века, а везани су за промет акција Аустријске националне банке. Са садашњим годишњим прометом од 5,2 трилиона евра, Франкфуртска берза представља треће по величини светско тржиште акцијама, а заузима шесто место по вредности тржишне капитализације. Тржиште се прати кроз бројне индексе, међу којима је најважнији индекс DАH, који обухвата најквалитетније акције са Франкфуртске берзе, у које спадају компаније као што су Адидас, BМW, Луфтханса, Дојче банка, Сименс, Метро и други.
Као последица хармонизације финансијских тржишта Европске Уније, у септембру 2000. године основан је Еуронеxт.

Еуронеxт је пан-европска берза пошто обухвата финансијска тржишта Белгије, Француске, Холандије, Потугала и Велике Британије. Септембра 2000. дошло је до спајања Амстердамске, Бриселске и Париске берзе, а у децембру 2000. године прикључена је и Лондоснка међународна берза фјучерса и опција (LIFFЕ). Од 2002. део Еуронеxта је и Лисабонска берза. Када је амерички NАSDАQ отпочео кораке ка преузимању Лондонске берзе, NYSЕ група, која, између осталог, управља и Њујоршком берзом, понудила је 8 милијарди евра за преузимање Еуронеxтра, прекорачивши конкурентску понуду Дојче берзе, која управља Франкфуртском берзом. Након овог преузимања основана је компанија NYSЕ Еуронеxт са седиштем у Њу Јорку. Тржиште Еуронеxта има три сегмента у зависности од капитализације комапније која је листирана. На Сегменту А листиране су компаније са тржишном капитализацијом од преко милијарду евра, док се на Сегменту Б налазе компаније чија је капитализација између 150 милиона евра и милијарду долара. Трећи сегмент, Семент Ц резервисан је за компаније капитализације испод 150 милиона евра.
Далеко иза наведене две берзе налазе се остала европска финансијска тржишта. Обимом промета и тржишном капитализацијом у западноевропских земљама могу се истаћи још, на пример, берзе у Милану и Мадриду. Миланска берза (Bоrsа Itаliаnа) је водећа италијанска берза и приватизована је тек 1997. године, док је од прошле године у власништву Лондонске берзе. Тржишна капитализација Миланске берзе 2007. године износила је око 1,1 милијарди долара. Ова берза је основана давне 1808. године и готово 200 година била је у државном власништву. Најпознатији индекс Миланске берзе је С&P/МIB, у чију корпу спадају акције компанија као што су Алиталије, Ђенералија, Фијата, Пармалата...
У Шпанији постоје четири регионалне берзе, али је најјача и најразвијенија берза смештена у главном граду Мадриду. Мадридска берза (Bоlsа dе Маdrid) основана је 1831. године, а данас поседује неколико сегмената тржишта. Општи индекс Мадридске берзе (IGBМ) прати кретање листираних компанија које су подељених у шест индустријских сектора. Индекс IBЕX-35 представља показатељ кретања 35 најликвиднијих хартија Мадридске берзе, а постоји и засебан сегмент тржишта на ком се котирају акције држава Латинске Америке. У мају 2007. године укупна тржишна капитализација ове берзе износила је око 1,3 милијарди долара, што је смешта на треће место берзи континенталне Европе.

Поред развијених финансијских тржишта Америке и западне Европе, ’80-тих година XX века, снажан бум доживљавају азијске берзе, без којих се глобално финансијско тржиште данас не може замислити.
Најстарији организатор тржишта у Азији је Бомбајска Берза, која због тога је имали посебну улогу у формирању националног тржишта капитала. Берза је основана 1875 године, највећа је на свету када се говори о броју листираних акција (4800 акција) и налази се у Индији. Октобра 2007, вредност тржишне капитализације износила је 1.61 трилина УС долара, што је ставља на прво место у јужној Азији и на десето место на свету. Основни Индекс Бомбајске Берзе је BSЕ SЕNSЕX (BSЕ 30) и представља вредност акција тридесет компанија које имају капитализацију од 1/5 целе берзе. Врло је цењен у Индији и свету. На овој берзи се тргује и финансијским дериватима, односно фјучесима и опцијама.
Хартије од вредности су Јапану педстављене 1870 године, а прва Берза (Токијска Берза) је основана 1878 године са првим трговањем 1. јуна. Токијска Берза је функционисала све до 1943. године када је због рата дошло до удруживања берзи у једну „Јапанска Берзу Хартија од вредности“, а поново је оформљена 1949 када су основане берзе у Осаки и Нагоји и још пет берзи које су се касније удуржиле са напред наведеним, тако да их у Јапану данас има пет. Токијска Берза, друга је берза по тржишној капитализацији на свету, после Њујоршке берзе. Тренутно се на њој тргује са 2.271 акцијом домаћих и 31 акцијом страних компанија, које остварују тржишну капитализацију од 5 трилиона долара. Листирање акције на Токијској берзи су подељене у три секције. Прва Секција, у којој се налазе највеће компаније, Друга Секција, која је резервисан за акције средњих предузећа и на крају „Моthеrs“ секција, за компаније са високим растом. У Првој Секцији се налази 1 721 акција, у другој 489 а и „Мотhеrs“ секцији 156 високо растућих компанија. Основни индекс Токијске берзе је Нikkеi 225 и он представља вредност акција компанија које су изабране од стране најачег Јапанског пословног магазина. Међу популарним индексима налазе се и ТОPIX и Ј30, први је базиран на вредности акција компанија из Прве Секцијe, а други на велике компаније у индустрији које такође бирају једне Јапанске новине.
Лондонска и Токијска Берза раде на развоју заједничких производа за трговање и деле технологију, све то у светлу раста конкурнције на интернационалном нивоу. Токијска Берза такође тражи партнере и на подручју Азије, ту се пре свега мисли на Сингапурску Берзу, за коју се сматра да ће постати лидер у Азијско-Пацифичкој регији. Постоје чак и говоркања да је план Токијске Берзе, преузимање Сингапурске Берзе , односно преузимање већинског пакета акција, где за сада има 5% удела.
Пошто је Сингапур водећи финансијски центар у Азијско-Пацифичкој регији, Сингапурска Берза је постала лидер у овој регији. Основана је 1999 године, удруживањем „Stock Еhchаngе оf Singaporе“, берзе фјучерса и „ Singaporе International Моnетаru Еhchаngе “ која је била берза акција. Има листирано 722 акције компанија које стварају тржишну капитализацију од 773 билиона УС долара. Сингапурска Берза је остварила највећи профит по кварталиу у износу од 200 милиона УС долара што представља двоструки раст у односу на предходни квартал.
Иако је Шангајска Берза прва и највећа берза у Кини, са тржишном капитализацијом од 2.38 трилиона УС долара, стара је само 18 година. Постојало је и стара Шангајска Берза из 1904 године, али је због комунистичког режима затворена 1949. Берза је организована као непрофитна организација и под директним је надзором Кинеске Комисије за хартије од вредности. Постоје два различита листинга акција, А и Б. Разлика између акција ова два листинга је у валути којом се тргују. На А листингу се тргује са националном валутом, и представља већину акција, а на Б листингу са америчким доларима.

Далеко иза водећих берзи западне Европе, налазе се финансијска тржишта земаља централне Европе и земаља бившег социјалистичког блока. Водећа берза ових региона сигурно је Бечка берза (Wiеnеr Borsе). Она спада у најстарије светске берзе, пошто је основана 1771. године, за време владавине царице Марије Терезије, у циљу формирања тржишта за трговање државним обвезницама. Бечка берза обухвата око 60% трговања акцијама у Аустрији, јер се значајним делом тргује ванберзански. Два најважнија индекса су WBI, којег сачињавају само домицилне акције, док АТX индекс обухвата 20 компанија, и представља водећи индекс Бечке берзе. У корпу АТX индекса спадају најјаче аустријске компаније, као што су Ерсте банка, ОМV, Рајфајзен банка, Телеком Аустрија и други. Бечка берза има партнерски однос са Будимпештанском берзом, пошто су међусобно повезане, размењујући информације и обједињавајући поједине тржишне сегменте. Сличну сарадњу Бечка берза има са берзама у Букурешту и Загребу.
Од септембра 2005. за друго по величини финансијско тржиште централне и источне Европе сматра се Прашка берза. Иако је прва Прашка берза основана 1861. године, садашња је основана новембра 1992. године, док је трговање кренуло неколико месеци касније. Између два светска рата Прашка берза доживела је прави бум, па је, по значају, превазишла и Бечу берзу, тада неприкосновену у региону. У региону источне Европе, издвојила се Варшавска берза. Као и у већини бивших комунистичких земаља, берза је основана у XIX веку, тачније 1817. године. Између два светска рата снажно се развија и обухвата преко 90% пољског тржишта. Разумљиво, после II светског рата, Варшавска берза бива затворена. Нова, посткомунистичка, Варшавска берза почиње са радом априла 1991. године, када је првог трговачког дана било листирано тек пет акција. Крајем 2007. године, на Варшавској берзи лиситрана је 351 компанија, док је тржипна капитализација октобра те године била око 336,4 милијадри долара, при чему се око 200 милијарди односи на пољске компаније. Промет акцијама током 2006. године износио је око 115 милијарди долара. Два главна индекса су WIG, који обухвата готово све листиране компаније и WIG 20, у чијој се корпи налази 20 најквалитетнијих пољских акција.
Још једна посткомунистичка држава успела је да развије релативно солидно финансијско тржиште. Водећу румунску берзу представља Букурештанска берза, са тржишном капитализацијом од око 44 милијарди долара. Од децембра 2005. године, Букурештанској берзи припојено је ванберзанско румунско тржиште Rаsdаq, које има капитализацију од око 12 милијарди долара. Прва берза основана је 1882. године, и готово без прекида радила је до 1945. године, када ју је нова комунистичка власт укинула. Поновно отварање Букурештанске берзе одиграло се 1995. године, када је трговано са тек девет акција. Током деведесетих година, тржиште је било осетљиво на веће осцилације, а од 2001. године берзу захвата снажан раст и развој. Током 2002. године, главни индекс BЕТ порастао је за преко 100%, па је Financial Times ову берзу сврстао као најбрже растуће тржиште у свету те године. Споменути индекс BET, представља водећи индекс Букурештанске берзе и обухвата 10 најквалитетнијих хартија. Фебруара ове године листирана је прва страна компанија – аустријска Ерсте банка.

Предности листирања хартија од вредности на  берзи

Берза је незаобилазна у савременој организацији трговања у читавом свету, зато што има читав низ предности у односу на класично трговање.

Предности листирања су у следећем:

• Повећање ликвидности акција предузећа

• Повећање пословне вредности (goodwil-a) и лакше препознавање издаваоца ХОВ

• Лакши и бржи приступ до свежег капитала

• Ефикасан систем обавештавања инвеститора и бесплатна реклама

• Месечно/дневно вредновање предузећа

• Заштита инвеститора и издаваоца

• Мотивација запослених

Повећање ликвидности акција предузећа
Берза помоћу електронског система за трговање омогућава повезивање понуде и тражње за одређеном хартијом. Хартије одређеног предузећа су листиране на Слободном берзанском или на Берзанском тржишту. Разлика у тржиштима је у томе што се на овом првом налазе сва предузећа по сили закона а на овом другом предузећа која испуњавају неке додатне критееријуме које прописује берза својим правилима. Берзанско тржиште је подељено на две листе а то су листа А и листа Б.

Повећање пословне вредности (goodwil-a) и лакше препознавање издаваоца ХОВ и месечно/дневно вредновање предузећа
Предузећа која се налазе на листингу берзе увећавају своју пословну вредност. Како присуством у медијима кроз берзанске извештаје који се објављују свакодневно тако и понудом и тражњом акција на тржишту. Месечно трговање а за ликвидније хартије и дневно трговање омогућава стално тржишно утврђивање вредности предузећа кроз транспарентну и јавну трговину која се одвија по строго дефинисаним правилима и процедурама. Дневно трговање се организује по систему континуираног трговања на коме се цена утврђује сваки дан. У брезанским извештајина се објављују курсеви односно цене ХОВ постигнуте на последњем трговању. Берзански извештаји доступни су широкој јавности кроз медије како електронске тако и писане. Кроз берзанске извештаје потенцијални инвеститори могу да одлучују и да процењују шта је за њих нај атрактивније у том тренутку и у које хартије им се исплати улагати. Али наравно уз берзански курс потребно је пратити и проспект предузећа који се такође објављује на сајту берзе који садржи све релевантне и битне податке за будућег инвеститора.

Лакши и бржи приступ до свежег капитала
Уврштавањем хартија одређеног предузећа на листу берзе омогућава му се додатни облик финансирања развојних активности као и додатно проширивање власничког капитала. Предузеће је исто тако у могућности да емитује дужничке ХОВ ради финансирања како краткорочних тако и дугорочних потреба.Додатна предност листирања на Берзи предузећу омогућава да лакше и брже добије кредит код банке.

Ефикасан систем обавештавања инвеститора и бесплатна реклама
Листирањем на Берзи предузећу се омогућава ефикаснији систем обавештавања инвеститора и шире јавности објављивањем проспекта на web презентацији берзе. Предузећа су у обавези да обавештавају берзу о свим битним изменама које се дешавају у току пословања које евентуално могу да утичу на потенцијаолне инвеститоре као и да достављају годишње иновирање проспекта са последњим билансима стања и успеха.

Заштита инвеститора и издаваоца
Инвеститори и издаваоци хартија од вредности су заштићени строго регулисаним правилима трговања. Инвеститори имају заштиту у погледу информација које добија о потенцијалном предузећу. Информације које имају било какав утицај на формирање цене морају битит јавно објављиване и доступне свим инвеститорима на тржишту. Заштита инвеститора се огледа и у погледу фер откривања цене ХОВ. Трговина на берзи се одвија јавно и транспарентно. Издаваоц ХОВ је у могућности да откупљује сопствене акције у моменту кад му то нај више одговара, тим поступком је могуће и одржавање стабилне цене хартије на тржишту. Али треба напоменути и да је могуће откупити највиче 10% сопствених акција и да их је могуће држати најдуже годину дана у свом портфељу. У року од годину дана предузеће мора да прода сопствене акције на тржишту а уколико то не учини у предвиђеном року у обавези је да изврши поништавање тих акција.

Мотивација запосленихсе огледа у могућношћу учествовања запослених у власништву предузећа преко куповине акција предузећа на тржишту. Куповањем акција предузећа на тржишту радници су мотивисанији и теже ка томе да њихово предузеће што боље послује како би цене њихових хартија биле што веће.
 тацији.

Свакако значајан корак ка листирању предузећа представља и израда Проспекта - документа у коме су публиковане све значајне информације о пословању фирме, битне за доношење одлуке о евентуалном улагању у акције предузећа. Важан део Проспекта представља и извештај о изложености ризику, укључујући информације о томе како предузеће послује и каква је његова позиција на тржишту. Истовремено, потребно је укључити и информације о претходним и текућим перформансама предузећа, као и извештаје о стратегији будућег пословања предузећа, који ни у ком случају не смеју садржати било каква обећања у смислу будућих пословних резултата.
Предности листирања

Погодности листирања акција на Берзи значајне су и са аспекта развоја пословања предузећа. Листиране компаније налазе се у повољнијем положају и када је реч о трошковима, с обзиром на то да је вредност предузећа могуће израчунати у сваком моменту коришћењем података о тржишној капитализацији предузећа, чиме су створени услови за избегавање додатних трошкова и евентуалниох проблема у пословима процене вредности капитала.



И најзад, бесплатна рекламна кампања за предузећа која се налазе на листингу. Котирање на листингу је питање престижа за компаније, које су прошле селекцију и нашле су се у групи одабраних. То је и разлог због којег средства информисања чешће и више извештавају о листираним компанијама, евидентна је већа заинтересованост бројних појединаца и институција за успешно пословање компаније.

Извештавање о компанији, односи са средствима јавног информисања, укључујући и интервјуе менаџмента компаније, су много атрактивнији за медије у случају када хиљаде акционара имају директан лични интерес за пословање односне компаније. Често међународни медији врше репринт ових чланака о компанијама, као и производима и услугама које оне обезбеђују, што представља још један користан и бесплатан начин рекламе. Важно је да предузеће континуирано усмерава процес припремања за листинг, који је иначе дуготрајан, а да потом, обезбеди адекватну кадровску структуру задужену за трајну комуникацију са потенцијалним инвеститорима, брокерским кућама, аналитичарима и осталим релевантним учесницима на тржишту капитала.

Са друге стране, укључење хартија на листинг подразумева да предузеће само процени очекиване користи од укључивања на тржиште капитала.  Истовремено потребно је да  испуни  веома строге критеријуме и да поднесе комплетну документацију за укључење на листинг. Свакако значајан корак ка листирању предузећа представља и израда Проспекта - документа у коме су публиковане све значајне информације о пословању фирме, битне за доношење одлуке о евентуалном улагању у акције предузећа.

Важан део Проспекта представља и извештај о изложености ризику, укључујући информације о томе како предузеће послује и каква је његова позиција на тржишту. Истовремено, потребно је укључити и информације о претходним и текућим перформансама предузећа, као и извештаје о стратегији будућег пословања предузећа, који не смеју садржати било каква обећања у смислу будућих пословних резултата.
  
Листирање акција одређене компаније истовремено значи и сталну комуникацију са инвестиционом јавношћу преко Берзе, о свим релевантним информацијама које могу утицати или утичу на формирање инвестиционе одлуке. Уобичајено је да листирана предузећа имају много повољнији коефицијент акцијског капитала и задужености, што им такође омогућава повољнији третман када је у питању кредитно задуживање. Такође, листиране компаније налазе се у повољнијем положају и са аспекта трошкова, с обзиром да је вредност предузећа могуће израчунати у сваком моменту коришћењем података о тржишној капитализацији предузећа, чиме су створени услови за избегавање додатних трошкова и евентуалних проблема у пословима процене вредности капитала.

Обавеза јавног објављивања информација чини пословање ових предузећа транспарентним, што их само по себи чини привлачнијим за потенцијалне пословне партнере и инвеститоре. Поред тога, публиковање података о пословању, које представља прописану обавезу  компаније, управо због редовног извештавања и доступности јавности, много више привлачи пажњу будућих пословних партнера и инвеститора. Такође доступност података, изложеност јавности доприноси и смањењу ризика улагања у листиране компаније.

Погодности листирања акција на Берзи значајне су и са аспекта развоја пословања предузећа, доприносе повећавању угледа, задржавању постојећих и појави нових пословних партнера,  институционалних и професионалних инвеститора, што даље има свог одраза у подстицају развоја корпоративног управљања. Захваљујући наведеном, компанија послује ефикасније и профитабилније, награђујући на тај начин акционаре, менаџмент и запослене.

Као и на другим берзама, котирање на листингу је питање престижа за компаније, које су прошле селекцију и нашле су се у групи одабраних. То је и разлог због којег средства информисања чешће и више извештавају о листираним компанијама, евидентна је већа заинтересованост бројних појединаца и институција за успешно пословање компаније.
Извештавање о компанији, односи са средствима јавног информисања, укључујући и интервјуе менаџмента компаније, су много атрактивнији за медије у случају када хиљаде акционара имају директан лични интерес за пословање односне компаније.

 Листиране компаније привлаче најјаче инвеститоре, међу којима и инвестиционе фондове који могу да улажу и улажу искључиво у фирме чије акције се налазе на званичном берзанском тржишту.

Важно је да предузеће континуирано усмерава процес припремања за листинг, који је иначе дуготрајан, а по окончању истог, обезбеди адекватну кадровску структуру задужену за трајну комуникацију са потенцијалним инвеститорима, брокерским кућама, аналитичарима и осталим релевантним учесницима на тржишту капитала.